Nedavanje & nedozvoljavanje

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nisam ni sumnjao da će Drug Sveto Nadnacionalni krivicu za slučaj humanitarca Haradinaja prebaciti, u svom stilu, na Srbe i Srbiju. On zna da Srbija nije podastrla dokaze, zna da zahtev nije bio pravno utemeljen (mada mi nije jasno kako to može biti "utemeljeniji", to vam je kao ono ili si trudna ili nisi) i slično. Navikli smo da Drug Sveto filozofira ali nismo znali da je i pravnik bez mane. Lepo je znati da imamo jednog ovakvog stručnjaka za sve. E ovo ako objave, svaka čast.

2. Po mom mišljenju, Basara je oduvek pisao tačno, precizno, koncizno i što je možda najvažnije, ]slojevito[.

   Super mi je i ova kolumna, ali preklinjem vas iz Danas-a, promenite Basari ovu sliku, svaki put me prođu žmarci kad hoću da pročitam neku njegovu kolumnu.

   Unapred zahvalan.

3. Kao i uvek, sjajan si Bas!
   Uzgred, Srbijo laku noc!!!

4. Ako resimo ovaj sistem Basarinih jednacina: 1) Treba da udjemo u EU, 2) Zapadni politicari su isti kao nasi ali kulturniji i pametniji, 3) Vuk Jeremic je isti kao Toma ali je ugladjeniji i pametniji, dolazimo do zakljucka da je Basara bez vidljivog razloga izostavio svoju podrsku Vukovoj kandidaturi. Ali da log““ka nije jaca strana nasih pisaca, koliko i pamet nasim politicarima, vidimo iz sledeceg paradoksa. Francusko sudstvo je nezavisno (prvi pasus), ali francuski politicari uvalise dubaru Vucicu (zadnji pasus).

5. Ово сам написао и објавили су 09.02.17.:
   Само ако је Суд добио политичко наређење да нанесе зло Србима, тако малом броју осталом на Космету, а то значи да отежа ситуацију и у Србији, онда ће га изручити нама. Но, надам се да француски политиачри неће то да ураде.

   A sada dodajem: Ovo sada Vučić reklamira svoju glupost kod svojih 30% od ukupnog broja glasača. I to oko 15% su neposredno ili posredno materijalno zavisni od političkih stranaka na vlasti koje vladaju kao mafija. I 15% glasača koji izlaze na izbore iz zabave. Rade po ceo dan, a kada god pogledaju u tv ekran Vučić je dežuran.Za drugog ni čuli ni videli. E, za takve Vučić sada drami.

6. Poštovani,

   Ovo je jako dobro prikazana suština problema i izvora stalnih neuspeha i frustracija koja doživljavamo i koje nam stalno hrane ulogu žrtve koja nam je nametnuta. Ta uloga nam je nametnuta od nas samih, tj od naših predstavnika koji su izabrani da vladaju i donose odluke. Ovaj događaj je još jedan u nizu koji će nam biti predstavljen kao zavera a ne kao nesposobnost vodja i predstavnika da rešavaju probleme i smanjuju tegobe u kojima se kao država, kolektivitet, ili zajednica nalazimo. Jeste veliki problem i nepravda što Haradinaj ponovo neće izaći pred lice pravde ali je možda veći problem i to što i mi sve manje možemo da nađemo pravdu pred našim sudovima, pa nam zato ne daju da sudimo i zločincima koje jurimo. Ovakve dugoročne posledice se mogu očekivati kada se princip pravde iskoristi za zadovoljavanje političkih interesa. Ta zloupotreba se uz manja usporavanja dešava, koliko se sećam, od 1992 godine.

   Onaj ko je hteo da čuje ili koji je morao da čuje bio je upozoren i savetovan na vreme. Npr. u dnevnom listu Politika je 6 januara ove godine objavljen je članak u kome je citiran deo intervjua Marka Elisa, izvršnog direktora IBA-a. U tom intervjuu on je predvideo ovaj razvoj situacije i dao sledeći savet kako se scenario koji se dogodio mogao izbeći: "Извршни директор Међународне адвокатске коморе Марк Елис оценио је да до изручења Харадинаја Србији из Француске може доћи само уколико се злочини за које га терети Србија разликују од оних на основу којих је Харадинају суђено у Хагу.

   У интервјуу за Радио Слободна Европа Елис је навео да и Србија и Француска имају до 40 дана за разматрање случаја Харадинаја, који се налази у притвору у Француској, након што је ухапшен на основу потернице Србије из 2004. године. „Суд може донети одлуку у било које време, али на основу Европске конвенције о екстрадицији, постоји период од 40 дана који Србији омогућава да представи документацију, односно званичан захтев за изручење. Суд у року од 40 дана одлучује о томе, у супротном, он ће бити пуштен”, каже Елис.

   Он сматра да је одлука Хашког трибунала у случају Рамуша Харадинаја врло релевантна и да је веома могуће да Француска одбије да га изручи уколико се налог за хапшење Србије тиче истих злочина од којих га је Хаг ослободио.

   „Мислим да ће Србија предати документацију, prima facie доказе који указују да Србија има јурисдикцију над тиме, и верујем да ће тврдити да се злочини за које га терети разликују од оних који су били део хашког суђења”, наводи он.

   Иначе, додаје, ако је реч о истим злочинима, о истим оптужбама, онда он „једноставно не види како би Француска њега изручила Србији”.

   Као други проблем наводи евентуалну забринутост Француске у погледу тога да ли су оптужбе политичке, што је, према конвенцији, забрањени фактор. „Француска га не може изручити уколико осети да се ради о политичким оптужбама и уколико мисли да суђење може у ствари бити политичко”, рекао је.

   О томе што су адвокати Харадинаја поднели захтев за условно ослобађање, Елис је рекао да француски суд на основу својих закона може да одлучи потврдно о томе, с тим што би се Харадинају одузео пасош и ограничило кретање.

   „Али на крају, сумњам да ће се изручити Србији. Имали смо исти случај и у Словенији, која није хтела да га изручи”, наводи он.

   Он, такође сматра да ће Француска осетити „политичку природу” овог случаја, с обзиром на то да се ради и о бившем премијеру који би био суочен са суђењем у контрадикторном окружењу. „Европа је заинтересована да Србија и Косово учвршћују везе, а његова екстрадиција Србији заиста би имала негативан утицај на то”, додао је.

   Елис је такође изнео могућност да Србија призна да је реч о политички осетљивом питању и да затражи од Француске да спроведе хапшење, подигне оптужницу и покрене суђење на основу принципа универзалне јурисдикције о ратним злочинима. „То би био интересантан потез Србије – да наведе да се ради о новим злочинима, али и да призна да постоји политичка осетљивост да се суђење овог случаја догоди у Србији”, оцењује он.

   Француска би у том случају, додаје Елис, имала јурисдикцију да то уради по универзалном закону. „Уколико су наводи и злочини повезани с ратним злочинима, онда ти злочини имају основ за међународну универзалну јурисдикцију и све земље у суштини могу да покрену суђење”, закључује Марк Елис.

   Ceo članak se može naći na http://www.politika.rs/scc/clanak/haradinaj-u-pritvoru-najmanje-18-dana.