Nekad i sad (i uvek)

Evo šta:

– zemljom upravljaju poslednji staleži u zemlji;

– lične ambicije bezgranično omamljene i raspuštene;

– podignuto ogromno nezadovoljstvo u narodu;

– sve su ličnosti u zemlji porušene, ničije ime danas ništa ne znači;

– izbori su vašar, birački odbori se biraju uz nasilje;

– opšte nasilje, naprednjaci se gone po ulicama i po stanovima, ima ranjenih i ubijenih;

– ministar unutrašnjih poslova organizuje demonstracije sa mangupima, slugama i šegrtima;

– sastavljaju se liste po kojima se ljudi napadaju i tuku;

– nepismene ljude obaveštava najgora štampa u Evropi;

– na sve strane nesposobnost, neznanje, intrigantstvo, pakost i sve to dovedeno do savršenstva.

Zvuči taze, a? Fakat! Samo što to nije račun iz februara 2020, nego iz septembra 1887. i što ganjanje naprednjaka po ulicama nije retroaktivno ostvarenje vlažnog sna Jova Bakića, nego ironija sudbine, jer je Napredna stranka u ono vreme bila ono što je u XX i XXI veku bila DS dok se nije pretvorila u servis za saborno zanošenje muda Trija Fantastikus.

Gornji spisak je sastavio Milan S. Piroćanac, predsednik tadašnje Napredne stranke, koji se svojim prijateljima godinama satirao da Srbiju privede poznaniju prava, u čemu – kako iz današnjeg stanja stvari vidimo – nije uspeo, ali je (za razliku od kneza Mihaila i Đinđića) nekim čudom uspeo da izvuče živu glavu.

Da bi se Piroćanac vrteo u grobu na maksimalnom broju obrtaja, u takozvanoj overturi, danas u njegovoj kući, u Francuskoj 7, stoluje predsednik takozvane UKS, takozvani Milovan Vitezović, odnedavno nosilac visokog odlikovanja „Visoko dupe sa ukrštenim hemoroidima“ koje se dodeljuje za izuzetne podvige u uvlačenju u dupe svih režima.

Nedavno je u biblioteci Limes koju (naravno za milionske sume) uređujem u Službenom glasniku izašla Piroćančeva knjiga „Međunarodni položaj Srbije“ sa iscrpnim predgovorom Momčila Đorgovića, koji ju je iskopao iz najdubljeg zaborava u koji je upala čim je prvi put objavljena.

Ako se prevarite i Piroćančevu knjigu kupite, ako stisnete muda pa je i pročitate, videćete da je sadašnja međunarodna situacija maltene ista kao i situacija s kraja XIX veka – s tim što je EU sada ono što je tada bila K.u.K – a da dezorijentisana Srbija ni danas, kao ni pre sto i kusur godina, pojma nema kud udara i daje sve od sebe da ponovi sve greške.

Otprilike u to doba Piroćanac je pisao kralju Milanu – dal pre, dal posle atentata nužnikom, ne znam – da (postizborne) „seče po unutrašnjosti predstavljaju naš narod kao najdivljačkiji narod u Evropi. Gde se dosad videlo da komšije jedni druge nabijaju na kolac.“ Da, da, nabijanja na kolac. I toga je bilo pre nego što je postalo ovako kako nikad nije bilo.