Nekritična masa

Sad sledi predizborno pitanje od 10.000 sendviča. Šta mislite (razmislite sekund dva) da li će, ukoliko se Visokom navije Visoki Sebastijan da upriliči predizbornu masovku – „struka“ dati saglasnost. Šta kažete? DA ili NE. Zaokružite.

Elem, ista tvrdoglavost sa kojom je Vrhovni Virus odlučio da još jednom više „nego ubedljivo pobedi“ – što će mu i poći za rukom, ali poslednji put (za tačnost informacije garantujem) – navela je tzv. pravu opoziciju da istraje u (od početka moronskoj) odluci da izbore bojkotuje.

Ne sporim ja (niti sam ikad sporio) da su famozni uslovi očajni, ali znate šta, u Srbiji je sve očajno, toliko očajno da samo politički analfabeti (da ih ne „imnetujem“) istrajavaju u nadi da će se jednom stvoriti „kritična masa“, da će negde planuti „iskra“ koji će prizvati vlažni srpski san svih vremena – neočekivanu silu koja se pojavljuje niotkuda i rešava stvar.

Ne tvrdim da negde neće planuti „iskra“ – događalo se to povremeno – ne velim ni da se jednom neće stvoriti „kritična masa“, problem je što je u Srbiji ta masa, da se tako izrazim – nekritična.

Pisac hoće da kaže da lično poznaje popriličan broj ljudi iz „mase“ koji su vaktile klicali „za koga, za Tita“, pa arlaukali „Slobo, slobodo“, potom ćutke (Referendumski lopov nije voleo buku) urlikali „Vojo, državotvorče“ i da bi na kraju završili skandirajući „Aco, Srbine“.

Šta te i takve – a legion im je ime – sprečava da sutra (dobro, de, ne baš sutra, ali u dogledno vreme) počnu arlaukati „Guzijane, majstore“? Pre sedam dana bih napisao „Đido, delijo“, ali zbog divljaštva koje Đilas ovih dana trpi neću da mu stajem na muku. Nekritična masa se, kako vidimo, „prelije“ iz Tita u Slobu, a posle svakog prelivanja sve bude gore.

Godinama već pišem – i navlačim gnev „pravednika“ – da srpski tirjani ne bi ni bili mogući da nije beslovesne, nekritične mase – u kojoj ima iha ha doktora nauka i akademika – spremne ko zapeta puška da skine gaće, natrći se pred svakom šušom i radosno primi Sebastian, da bi sledećeg prvog primila platu – legendarnih šesto keka koje uturi u džep, pa joj sve ravno do Kosova.

Nakazne srpske politike proizilaze iz nakaznog kulturnog modela – za koji ovaj naraštaj, fakat, ne snosi krivicu, ali mu zubi svejedno trnu zbog đedovskih brljotina – i te se politike ne mogu promeniti spolja, nego isključivo iznutra, iz te i takve politike i iz ovakve (ruku na srce nikakve) kozačke skupštine.

Treba, dakle, izaći na izbore, osvojiti što je više moguće mandata i onda primeniti tehniku – koja se tokom epidemija pokazala vrlo efikasnom – dolaziti svaki dan u skupštinu, držati paralelne sednice u skupštinskom holu, a ako vladajuća većina vređa i tera u materinu, neka opozicija uzvrati žešćim uvredama i teranjem u tri lepe… Prekardaših. Ajd zdravo.