Nemoralna veličina

Treba što češće pisati o tom svatu, mada je – bojim se – prekasno, jer je serdar Radoš razbucao sve šta je mogao i povukao se u mirovinu, na podobije svog prvog mentora, Referendumskog Lopova.

Od najvećeg je, držim, značaja za srpsku kulturu da se uvek iznova postavlja pitanje: zašto je Vava Petković na slobodi, a zašto Radoš Ljušić nije u zatvoru? Stvar sa Vavom je kristalno jasna. Petković je na slobodi zato što je bio pritvoren na pravdi Boga, a na osnovu Ljušićeve lažne dostave o proneveri novca. Ostaće, međutim, misterija zašto Ljušić nije u mardelju zbog krivičnog dela klevete ili kako je već formulisano lažno cinkarenje i težak nasrtaj na čast. Ali i i to će se možda jednog dana saznati.

Da sad naivčine ne bi pomislile da sam se ja nešto lično ispizmio na subakedemika, poslušajmo vox populi – koji bi za Radoša, rodoljupca – morao bit vox dei. Evo, recimo, šta je o moralnoj gonadi u potfamoznom komentatorluku napisao gonadin bivši zaposlenik, osoba (razložno) potpisana „Insajder“.

 „Kao sada već dugo godina zaposleni u JP Službenom glasnik“ – piše „Insajder“ – moram da reagujem. Gospodin Ljušić ima pravo kada govori o Gavrilovićevom rasipništvu i, ako ima argumenata i papire, treba da iznese nepravilnosti u radu… Međutim, nije posteno i moralno, a on to sebi pripisuje, da druge optužuje za grabljenje pozicija i honorara. Van petljanja sa cenom glasačkih listića, zbog cega je i pao, van dovođenja apsolutno nekompetentnih ljudi na pojedina rukovodeća mesta (čija je funkcija bila i šikaniranje zaposlenih…), van katastrofalne odluke da se okruži u Glasniku ljudima koji su najlošiji radnici (a kriterijum je bio da mu se svakodnevno ulizuju, jer dobro se zna ko je obitavao u njegovoj kancelariji i sta se pričalo, dok su obični radnici strahovali da ih slučajno ne uzmu u usta)… Dakle, van svega toga, Ljušić je, odmah po dolasku na čelo kompanije, kao jedan od svojih prvih poteza, odštampao svoju knjigu o Dimitriju Davidovicu. I pritom, sto on smatra pozitivnim, tvrdi da nije uzeo honorar. Najslađe sledi. Knjigu je, na proslavi 200 godina od osnivanja firme, delio BESPLATNO! A orden za zasluge je takođe primio od tadašnjeg predsednika Nikolica, iako nije bio ni tri meseca na ćelu. To je ta moralna gromada, a u stvari jedan u suštini plitak čovek koji se rukovodi samo sujetom i osvetom, i zato je Bas pogrešio sto je nastavio sa njim da polemiše. Sve ovo što sam napisao je lako proveriti i nadam se da ćete mi, radi dobijanja celokupne slike, objaviti komentar.“

Nisam, „Insajderu“, pogrešio, ama nisam znao da je Ljušić još i odlikovan za svoje brljotine, pa mi nema druge nego da ga i ja odlikujem – ordenom orlovih muda sa mačevima sedmog stepena Merkalijeve skale.