Nenad članak

Članak nisam pročitao, kako se ono kaže u celini , jer ne znam nemački, a i istekla mi pretplata na gorepomenutu novinu. Pročitao sam neke citate prevedene u domaćoj štampi, pa će saglasno tome i ovaj osvrt na Gospodarevo pisanije biti fragmentaran. Ionako nam je sve nekako fragmentarno, da ne kažem izlomljeno.

„Nameće se pitanje“, glagolji Jego Sijatelstvo, „zašto se Srbija gura na marginu savremenih istorijskih procesa i zbog čega se ogromni politički napori, preduzeti u cilju odlučnog raskida sa politikom koja je dovela do ratova u bivšoj Jugoslaviji, time unapred osuđuju na poraz i neuspeh? Neće li to možda biti preveliko iskušenje za srpsko društvo i mladu srpsku demokratiju?“ Lepo napisano! Fakat je da se Evropska unija poprilično ispizmila na Srbiju i da lošoj karmi iz devedesetih još uvek nije istekao rok trajanja. Tačno je i da se većina evrounijskih činovnika, kada je Srbija u pitanju, ponaša kao da su srpski političari, što će reći – amaterski, bahato i prevrtljivo. Tačno je i to da je srpska demokratija, za razliku od srpskog stanovništva, veoma mlada i da mladost podrazumeva ludost. Ali, da li su vaistinu preduzimani „ogromni politički napori u cilju odlučnog raskida sa politikom koja je dovela do ratova“, to je već filozofsko pitanje.

Moje je skromno mišljenje da nekih napora, doduše, jeste bilo, ali da su svi bili kilavi, neodlučni i licemerni, što je za posledicu imalo upravo oživljavanje „politike devedesetih“. Štaviše, moglo bi se reći da i u Gospodarevoj ličnoj i stranačkoj politici ima poprilično elemenata „politike devedesetih“. Govoreći ovo ne mislim na ikonografiju i retoriku, već na suštinu i ambijent te politike – na primitivni populizam.

Jer, znate šta, kad u osnovi imate populizam priča je manje-više nebitna. Populizam je, zapravo, mehanizam za uništavanje svake političke ideje, nezavisno od njene destruktivnosti ili konstruktivnosti. Populizam je takve prirode da upropasti i ideju Velike kao i ideju evropske Srbije. Populizam se, paradoksalno, može iskoreniti isključivo promenom priče. Hoću da kažem da ne možete imati Miloševićeve (ili čak i gore) medije i evropski orijentisanu Srbiju. Gospodar je natuknuo nešto o opasnostima kojima se izložio donoseći neke odluke. Tu uopšte nije preterao. Srpska konfederacija lopova i zatucanih tipova zaista je spremna na sve. Ali ako im ideš niz dlaku, umesto da se smire, oni postaju sve gori.