Nepodnošljiva lakoća proseravanja

Juče je bilo šik biti „protiv“ Tadića, prekjuče je, opet, bilo „in“ biti „protiv“ Miloševića. Ali viđi sad vraga su sedam binjišah: kako objasniti činjenicu da je većina onih koji su bili protiv Miloševića i Tadića – a sada su „protiv“ Vučića – isto tako bila „protiv“ Zorana Đinđića, čoveka koji je učinio prvi korak ka razgradnji mentalnog sklopa (zajedničkog obema Srbijama) koji prosto vapi za voždovima i neprestano očekuje dolazak čudotvorca koji se pojavljuje niotkuda i rešava stvar.

Da bih pojasnio šta je pisac hteo da kaže, poslužiću se citatom „iz“ jednog gnevnog podfamoznog komentara. „Bas, kad ti se neke mamurne misli srede“ – piše komentator – „biće te sramota šta si napisao“. Jedno je sigurno, da porediti mahnito ponašanje AV i civilizovani pristup SJ (Saše Jankovića) nije na mestu. Velika je razlika i u tome što AV priča bajke a radi sve naopako od onoga što bi SJ, sprovodeći deklarativno isti put u EU kao i AV, stvarno pošteno odrađivao!

Ostavimo po strani što nikada nisam poredio Vučićevo i Jankovićevo „ponašanje“, ostavimo po strani i to što uopšte ne sumnjam da bi Janković pošteno „odrađivao“ šta god da je radio, pa se odajmo političkoj fantastici i zamislimo da je na prezidencijalnim izborima pobedio Saša Janković, zamislimo, nadalje, da Vučić nije izvršio harakiri, da je priznao pobedu i da je Janković na kraju zaseo u prezidencijalni konak.

Gorecitirani komentator bezbeli bi očekivao da će dan posle prezidencijalne inauguracija Srbijom poteći med i mleko, ja sam, međutim, skloniji pretpostavci da bi Srbijom, ako ne baš reka krvi, momentalno potekla bujica najnižih strasti pomešanih sa fekalijama i da bi se ta bujica sručila – ne na komentatorovu – nego na Jankovićevu glavu, a Janković, pritom, ne bi imao na raspolaganju ni jedan jedini mehanizam da tu bujicu zaustavi a kamoli da – kako je u kampanji obećavao – poradi na preobražaju Srbije iz mačijeg jebališta u pravnu i uređenu državu.

Hajde da u fantastici odemo i korak dalje i zamislimo da je Janković umesto na prezidencijalnim pobedio na parlamentarnim izborima i time postao „vlastan“ da formira vladu. Da li bi u tom slučaju Srbijom potekli med i mleko? Bi Crven Ban. Nemajući nikakvu stranačku organizaciju, a imajući vrlo maglovite ideje o tome šta da radi, Janković bi u roku od tri dana postao lak plen ekipe prevejanih lopuža, hohštaplera i muljatora – takvi su i mnogo otresitijeg Đinđića uspevali da obrlate – i sve bi se nastavilo po starom, s tim što bi citirani komentator okrenuo ćurak naopako i bio odlučno „protiv“ Jankovića.