Nepogrešivost pogrešnosti

Evo, recimo, jednog. Dobar deo Srba (možda i natpolovičan) mnogo je više zainteresovan za izbore u drugim državama, pa i onim dalekim (Amerika, recimo), nego za izbore u Srbiji.

Cinik bi rekao da je to zato što u Srbiji nema izbora i cinik bi, kao i obično, bio u pravu, ali bi u pravu bio i neki skeptik koji bi ciniku postavio pitanje – može li biti izbora tamo gde niko ne želi da bira, a kad i poželi, onda se po pravilu opredeli za najgori mogući izbor.

Antologijski je primer legendarne akcije „beli listići“. Obnovimo gradivo. Pre osam i kusur godina JexS je Tadić bio dokurčio Euromahali i krugovima dvojke koji su u gnevu odlučili da ga „kazne“. Istini za volju, JexS je debelo bio zaslužio, ako ne baš strmopizd, a ono žestok politički pritisak da se vrati poznaniju programa stranke kojom je predsedavao. Možda bi taj pritisak urodio plodom, možda ne bi, to nikada nećemo saznati. Nije to, uostalom, tema naše današnje kolumne.

Naša tema je napred pomenuto odsustvo volje da se bira, ili preciznije – da se na izbore izađe, ali da se nijedna od ponuđenih opcija ne zaokruži, nego da se na listiću nacrta čiča Gliša ili Sebastian. Rečeno učinjeno. Matematički je uglavljeno da je Tomazo „Tonga“ Nikolić izbore dobio za (možda u dlaku) onoliko glasova koliko je bilo „belolistićara“.

Nedugo potom, kad je đavo počeo da dolazi po svoje, beli listići i crtači čiča Gliša su stali da jauču da je Vučić – koji je brzo marginalizovao Tongu – „oteo državu“ i „obesmislio institucije“. Što jeste tačno, ali što ni za „i“ ne poništava činjenicu da su Vučića njegovi najzagriženiji oponenti izabrali nebiranjem.

Kakva je letargija vladala i kolke su razmere nebiranja bile na poslednjim izborima, toga se svi sećamo, ali kad su se približili izbori u Americi i – naročito Crnoj Gori – adrenalin srpskog biračkog tela je poskočio do nebeskih visina. Momentalno je krenula prekookeanska predizborna kampanja s ciljem da (navodnih) milion USA Srba glasa za osvedočenog srpskog prijatelja, Trampa, a ne za Bajdena, koji „nam zabija nož u leđa“.

Američki izbori su uvek neizvesni, ali masovna podrška Srba je maltene garancija da će pobediti Bajden ili da će – ukoliko ipak pobedi Tramp – upravo on biti taj koji će „nam zabiti nož u leđa“. Jeste na ovom svetu sve neizvesno, ali je najmanje neizvesna nepogrešiva pogrešnost srpskih izbora.

Istovremeno je četiristo i nešto „intelektualaca“, na čelu sa neizbežnim Bećkovićem, uputilo proglas narodu Crne Gore i Brda da apelom glasa protiv Đukanovića. Što reko Nedim Sejdinović u jučerašnjem Danasu, taj proglas je maltene garancija Milove pobede jer će i najzagriženiji Đukanovićevi protivnici – nakon očevida u spisak usual suspectsa – dokonati da je bolje da ostane Milo, a ne da im dođu Vučić i Dodik.