Nervna sistematizacija

Odgovornost za nasrtaj na Sergeja se prebacuje iz jedne u drugu avliju. Potom se iz svih avlija skupljena na jednu gomilu saborno prebacuje u vladajuću.

Iz koje pak odjekuje serija snažnih eksplozija. Ne, ne, nemojte se prerano udarati šapicama u grudi, nije u pitanju oružana pobuna, nije pokušaj puča, to samo vladajućoj avliji puca Sebastian što su rogovi u vreći iz faze prepičkavanja prešli u fazu fizičkog obračunavanja.

Vladajuća avlija se još pojavljuje i u ulozi primiriteljnog kadije. Ko biva… Nemojte tako, nije lepo. I pročaja.

Svačega sam se nagledao za ovih 67 godina života, ali do sada nisam video (ni čuo) opoziciju koja toliko udarnički (kao da je plaćena po učinku) radi na produžavanju roka trajanja režima, koji je se, inače, jedva drži na nogama, koji bi se – samo kad bi se televizori pogasili na 24 sata – u trenu pretvorio u dim ženskog polnog organa. Što u suštini i jeste.

S druge strane, opsesivna opoziciona fasciniranost džibersko-šarlatanskim silama i nepravdama režima – mogućeg samo u razvaljenom društvu koje ne zna kud udara – do te mere zaslepljuje (i dodatno zaglupljuje) opozicione personae dramatis da čvrsto veruju da je za strmopizd režima, koji je strmopizd sam po sebi, dovoljno ogromnom spisku režimskih nepočinstava dodati i ona nepočinjena, poput, recimo, napada na Sergeja.

Koga sam prošle godine u telefonskom razgovoru blagovremeno upozorio da će guzicom drljati bude li sadio tikve sa usual suspectsima.

Nadam se da je sada naučio lekciju. Za razliku od vas, podfamoznih, za koje garantujem da ste zaboravili onomađašnju lekciju da nije moguće srušiti ruševinu.

Ovaj režim – i njegov Visoki Šef – nisu građevina, nego stečajna uprava ruševine u koju su se uselili nakon što se DS na čelu sa JexS-om sramno posrala na tekovine ogromnih dvanaestogodišnjih napora – plaćenih i nekolicinom života – da se Srbija organizuje na način koji će onemogućiti vraćanje ovog što nikad ovako nije bilo.

Pa ne može se srati po dvorištu, kohabitirati sa klerofašistom, Referendumskim Lopovom, nacionalno se miriti sa socijalnacistom, Dačićem, pa se uzdati da će neočekivana sila koja rešava stvar sprečiti uspon ekipe koja mnogo bolje sere, mnogo se bolje organizuje i veštije mažnjava nego ona koja joj je poklonila vlast, doduše uz pomoć belih listića i drugih suklata koje sada najglasnije nariču nad režimskim nepočinstvima.

Da bi se ovaj rušilački režim smenio – u suprotnom će potrajati decenijama – mora se nešto IZGRADITI.

Na primer politička kultura (i kultura uopšte) dijametralno suprotna vladajućoj, a pre nego što se pristupi renoviranju političkog, nužna je obnova nervnih sistema. Kužite li, stari moji? Kužite Sebastian.