New Deal

Draganu je pak trebalo – koliko, dve nedelje? – da se u autorskom tekstu u gnevu osvrne na optužbe Jova Bakića da je u „dilu sa Vučićem“, iznete u Bakićevom onomađašnjem intervjuu Danasu.

Optužba i kontraoptužba – Đido tvrdi da je u stvari Jovo „u dilu“ – empirijski dokazuju moje – najpre podozrenje, potom decidiranu tvrdnju – da na srpskoj histeričnoj političkoj sceni niko nije u pravu i da niko ne zna kud udara, na čelu sa Vučićem, s tim što on vrlo organizovano ne zna kud udara.

Notorno je već da će Bakića pre ili kasnije ubiti prejaka reč. Figurativno naravno.

Optužba da je Đilas u nekom dilu sa Vučićem naprosto ne stoji, a to što bi onaj naš Marsovac koji se još trezni od novogodišnjeg dočeka, na osnovu svih parametara zaključio da jeste, posledica je posebnosti srpske političke fantastike.

Već sam, čini mi se, negde napisao (ili rekao) da bih ja, da sam na Vučićevom mestu finansijski potpomagao opoziciju ovakvu kakvu predvodi Đilas, da bih čak bio spreman da mu – uverljivosti radi – „pozajmim“ pedesetak hiljada članova.

Ali ne, Vučićev mentalni sklop se ne zadovoljava vrištećom opozicionom jalovošću, nego svakodnevno iz svih oruđa „satanizuje“ Đida & Co dajući im time politički značaj koji rečeni realno nemaju, ali će ga s vremenom (i to u boljem slučaju) steći. Setite se Hegelove parabole o gospodaru i robu.

Dobro, de, apsolvirali smo da Đilas nije de iure u dilu sa Vučićem, mada de facto jeste, pa pogledajmo zašto, saglasno Đidu, Bakić jeste, iako uopšte nije.

Više je tu razloga. Jedan od njih je Đidova denuncijacija da je Bakić hteo, pa nije hteo da pravi „novu levicu“ sa Borkom Stefanović, što, po meni, nije nikakva izdaja ili šta već Đido hoće da kaže, nego dokaz Bakićeve političke inteligencije.

Piše Đido – tačnije tračari – da je Bakić sedeo u nekom kafiću sa Željkom Mitrovićem i Zoranahom Mihajlović, ali da je pritom propustio da ih ganja po ulicama, kako je obećavao i da je tim i sličnim nepočinstvima i nedoslednostima naneo štetu protestima.

Ključni, međutim, dokaz Bakićevog moralnog posrnuća i puta izdaje jeste njegova ambivalencija gleda bojkota izbora, na kojima će – po Đidu – svi koji glasaju za bilo koga u stvari glasati – za Vučića. A da za koga da glasaju ako niko drugi osim Vučića, njegovih satelita i „neprave“ opozicije, ne izađe na izbore.

Na kojima – s bojkotom ili bez bojkota – doista neće biti nikakvog izbora i na kojima, kao u filmu Alien protiv predatora, whoever win, we lose. Uključujući i one koji pobede. Lepo sam ja govorio da će Rogonja doći sa računom i Sebastianom obmotanim bodljikavom žicom.

Evo ga, pred vratima je.