Opa, bato. Progovorio general Boro Banjac, nekadašnji šef UBPOK-a, a Ivica Dačić obećao da će proveriti generalove tvrdnje. Ako se te tvrdnje pokažu tačnim – a krajnje je neverovatno da bi jedan iskusni policajac izlazio u javnost sa tabloidnim fantazijama – onda će jedno loše društvo morati da uloži jako puno napora da bi čitavu tu aferu odgurnulo pod tepih. Šta nam je, dakle, rekao general Banjac? Kratko i jasno: da ga je glavni Koštuničin ministar unutrašnjih poslova, Jočić – kada mu je Banjac javio da je Bagziju ušao u trag – jednostavno smenio.
Da se podsetimo: bilo je to 2004, mnogo pre nego što je Bagzi pao. Nekoliko dana je general pokušavao da izdejstvuje razgovor sa popečiteljem, a ovaj ga eskivirao. Sve do sastanka kolegijuma na kome se Jočić šefu UBPOK-a zahvalio na saradnji. Podsećanja radi, ubistvo Zorana Đinđića je, u vremenu, još uvek tu – nadohvat ruke; jedan od ključnih svedoka zavere otkriven, a policajni popečitelj ne samo da za to neće da čuje, nego neće više ni da vidi donosioca loših vesti. Ali, kako se pokazalo, na kraju ga je ipak video.
Šta mi, policajnim poslovima nevični, možemo zaključiti iz ove krimi priče? Nekoliko stvari. Kao prvo, da ministru unutrašnjih poslova zemlje čiji je premijer nedavno ubijen ne odgovara da se uhapsi osoba upoznata sa pozadinom ubistva i – vrlo verovatno – njegovom političkom zaleđinom. Idemo dalje. Dragan Jočić jeste drčan svat, ali nekako prema spolja. U DSS-u, naime, nema drčnih. Ta stranka je, naime, (relativno) nenaoružana poluvojna formacija i u njoj važi gvozdeni princip subordinacije. Što će u praksi reći: niko u takozvanom rukovodstvu pojma nema šta Glavnokomandujući misli, planira i kakve planove kuje (istini za volju, to često ne zna ni Glavnokomandujući), ali Nepotkupljivi odlično zna šta potčinjeni misle i rade i sve drži pod kontrolom. Što će reći: Dragan Jočić nije imao nikakvu samostalnost u delovanju. Možda je mogao da se prodere na kakvog pozornika, ali u službu je primao i otpuštao i službinu politiku vodio Glavnokomandujući lično.
U tom smislu je, načuvši zašto ga Banjac traži, popečitelj najverovatnije momentalno otišao po savet direktno na Vrelo Srpske Istine. A iz vrela je verovatno izašla potuljena, pitijska lamentacija o lošem Banjčevom radu kao i preporuka da se general najuri. Naređenje – izvršenje. Uprkos gomilama đubreta koje u poslednje vreme isplivavaju na površinu ovdašnjeg mrtvog mora, i to ne zahvaljujući prilježnosti državnih organa, nego fizičkim zakonima: sranja, jednostavno, više nemaju gde da stanu, u Srbiji još uvek ima dovoljno naivčina koji su u stanju da se zakunu u Koštuničinu, nikada pokazanu ni dokazanu, dobronamernost i poštenje. Svejedno, i da sve nije, kao što gotovo sigurno jeste, teklo po gornjem scenariju, Koštunica kao predsednik tadašnje vlade mora da da odgovor zbog čega je njegov popečitelj unutrašnjih dela prikrivao jednog od ključnih ljudi u pripremi i realizaciji atentata na počivšeg premijera. Kao legalista, verujem da bi se trgao iz letargije i odazvao se na poziv na informativni razgovor. Samo kada bi za to postojala ona famozna „politička volja“. A imao bi na tom razgovoru šta da kaže. Pod uslovom da na „najvišem mestu“ postoji neko ko bi hteo da sluša.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
