Noć republike

Ostavimo ovde po strani onu slatkorečivu priču o „vekovnim težnjama južnoslovenskih naroda za životom u zajedničkoj državi“ i zadržimo se na terenu realne politike. Odajmo se istraživačkom novinarstvu. Utvrdimo šta se nestankom Jugoslavije dobilo – nešto se moralo dobiti – a šta se, pak, izgubilo. Jer se nešto moralo i izgubiti?

Dobitke smo već apsolvirali u prvom pasusu – dobili smo nekoliko operetskih državica opustošenih organizovanim kriminalom, primitivizmom i razbojničkim kapitalizmom. Pa dobro, neka je i tako – garantovano će zagrajati novonastale državice – ali bar smo stekle nezavisnost, svoje smo na svome, pa neka nam je kako nam je, sloboda iznad svega… i bla, bla, bla. Vala baš bla, bla, bla. Tvrd vam stojim – a neka me demantuje ko hoće – da su svi naši narodi i narodnosti u Jugoslaviji bili nezavisniji i svojiji na svome nego što su to u novonastalim nacionalnim državicama, budzašto rasprodatim na pijaci međunarodnog kapitala. Ostanimo na terenu realnosti. Mnoge stvari u ex Jugoslaviji nisu valjale, neke su bile jezive, to je fakat, ali je Jugoslavija, kao format, ne kao „ideja“, bila sjajna politička zamisao iz prostog razloga što je svojim „konstitutivnim elementima“, uzetim zajedno, davala mnogo veći međunarodni značaj i ugled nego što ga sada sve skupa imaju i što je za svaku od njih otvarala mnogo bolje ekonomske perspektive od ovih koje su im sada na raspolaganju.

Pošteno govoreći, nijedna od bivših bratskih republika (i pokrajina) ne uživa nikakav ugled u svetu, osim povremeno i privremeno, kad neka od naših republičica (i pokrajina) iz nekog razloga zatreba kao kusur nekoj belosvetskoj republičetini. I tu se, uzgred – a ne samo u lošim ekonomijama – krije razlog teške potištenosti i još teže frustriranosti u koje je je uronjen čitav ex-yu prostor. Spali smo sa konja na magarca, čestnejši publikume. Bili smo građani jedne prvorazredne države, a sada živimo u trećerazrednim. Može biti da je tako – opet će zagrajati državice – ali bar smo se oslobodili hegemonije Beograda, pa ćemo, uz Božiju pomoć, ovako nezavisne u Evropskoj uniji postati prvorazredne. E, oćete Crven Ban. Baš ćete se integrisati sa EU Kurtama i Murtama, kad niste mogli (ni hteli) da se integrišete sa prvim komšijama. Da sve bude apsurdnije, i Beograd pokazuje tendenciju da se kurtališe hegemonije Beograda i da se stavi pod hegemoniju (po nekima) Moskve, po nekima Brisela.ViEtDeVtRiCk