Foto: Stanislav MilojkovićPonukan prekjučerašnjim pomenom Frankfurtove studije „O proseravanju“ , odlučih da obnovim gradivo, pa rečenu knjigu potražih u svojoj biblioteci, ali je ne nađoh. Treba li uopšte reći da mi prva pomisao nakon bezuspešne potrage bila – „kome li sam je pozajmio, ko li mi je nije vratio“.
Ta je pomisao bila klasično autoproseravanje – majka svih proseravanja – jer ne prođe mnogo vremena, a ja dokonah da Frankfurtovu knjigu nikada nisam ni imao, nego sam je vaktile pozajmio od nekog, pročitao, pa vratio. Pisac hoće da kaže da se proseravanje rađa 1. iz frustriranosti i 2. želje da se odgovornost (za bilo šta) svali na nekog drugog.
Uopšteno govoreći proseravanje je mentalni manevar kojim se neka trivijalna (ali i niska) namera lansira u javnost uvijena u ukrasni papir velikih ideja, principa i ostalih zaslađivača čemera ovosvetskog života. Uzmimo primer onog našeg podnarednika. Čovek bio naumio da život zasladi snašom i to je i učinio tako što je snašinom mužu zagorčao život pripisujuči mu neizgovorenu psovku protiv NJ. V. kralja. Naravoučenije ovog pasusa: iz proseravanja – osim kafanskih smaranja – često proizađu i gadne posledice.
Budući da je novija srpska istorija započela ovde često opisivanim basnoslovnim proseravanjima (sa vrlo gadnim posledicama) , bilo je logično da završi (a pri kraju je) u ovom što „nikada ovako nije bilo“. Ja TO radije nazivam „ovo što nikako drugačije nije moglo biti“, ali ima podosta slobodara/ki, aktivista/kinja koji misle da bi se od ovog što nikad ovako nije bilo mogao napraviti Eldorado, pod uslovom da se „sruši“ Vučić, što bi, fakat, bio veliki korak u pravcu eventualnog ozdravljenja ove čemerne zemlje, pod uslovom da se aktivisti/kinje dignu dupeta, politički se organizuju i odustanu od rušenja Vučića farbanjem RTS-ovoh vrata i tvitovanjem.
Možda će se neki od njih i dovranisati, Vesna Pešićka, neodustajna kakvom ju je Bog dao, zasigurno neće. Nakon što joj je propao projekat da telefoniranjem navrati Vučića da joj ispunjava političke želje, Pešićka je okrenula list, oduzela Vučiću legitimitet i krenula da ga ruši tvitovanjem, u čemu je stekla iha, ha pristalaca (pratilaca?), sklonih svemu što vole mladi, a nesklonih radu i dizanju dupeta.
To ju je na kraju odvelo i na put proser-zločina. Niko, naravno, u ovoj kalakurnici nije primislio da je Pešićka naumila da odstreli Vučića – a tek ne sebe – niko ni na streljanoj ni na pravosudnoj strani (s pravom) nije mislio da Pešićka ozbiljno misli, svejedno seljačka proser predstava – tirjanska država na jednoj, Pešićka, nedužna žrtva na drugoj strani – uspešno je odigrana na otvorenoj sceni ovog društva ogrezlog u proseravanje ( svih boja). Zdravo nezadovoljna što ja uzajamno proseravanje nisam shvatio kao tragediju, nego kao proseravanje, Pešićka je izdala tviter katil ferman. „Basara je“, kaže, „dobio presudu vrhovnog sudije. Corax ga nacrtao kako gura Vučićev auto, e tu nema žalbe. Presuđeno mu je.“ Presuda će, pretpostavljam, biti izvršena nokširom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
