Noćni sudovi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Adekvatniji i pristojniji prevod Frankfurtove reči Bullshit je baljezganje. Bullshit je balega, tako da je ovo najbolje rešenje, u odnosu na postojeće vulgarne – sranje i proseravanje.

2. Jadno i bedno. Čak i za Basaru.

3. Ali, bato, kad te Corax nacrta i stavi na papir, tu kadiluk ne pomaže. Tu ništa ne pomaže. Skroziran si, go si ko pištolj, svetla pozornice su pogašena, vidimo te ko si i šta si, preostaje ti samo da se pretvaraš da ti, bajagi, godi što te Corax uslikao i da se grogiran hvališ kako „imaš smisla za humor“. A nemaš, jado, inače ne bi radio to što radiš i ne bi te Corax skenirao.

   Ove reči je napisao naš drug Basara 22.7.2011. god. u dnevnom listu Danas.

   1. Isto onako, Iliću, kako je svojevremeno za račun Verana Matića nacrtao Zorana Đinđića kako na TV-ekran prikiva orden, i zvanično otpočeo medijsku hajku?! Seća li se još ko, Srbadijo?…

      1. Druže Radakoviću,

         Ljubazno bih te zamolio da ne komentarišeš moje postove jer sam vrlo osetljiv na profesionalne Srbe iz dijaspore. Ništa protiv ljudi van Srbije, ali protiv profesionalaca uvek. Svako dobro.

         1. Oprem dobro!

   2. Ničija nije gorela do zore, pa tako neće ni Koraksova. Naravno, mislim samo na crtanje, a ne na pu, pu, daleko bilo.

      1. Koraksu je 87. godina , tako da i on ne može živeti večito Ali će živeti njegove karikature !

   3. Od prvog uvlakača u Basarino dupe (druže Basara, Cile, Mile) postao si jedan od prvih pljuvača dotičnog! Mnogo si povodljiv druže Miloše!

4. Edgar Alan Po je svojevremeno napisao knjigu „Filozofija kompozicije“ u kojoj je, između ostalog, teoretski objasnio kako je napisao svoje najpoznatije delo – Gavran. Studija koju pominje autor kolumne opisuje celokupan opus autora kolumne.

   1. Tako je pisao Edgat Alan Po. A kako je pisao Edgar Alan Ceo?

5. Base,ovako ti stoje stvari oko “proser revolucije”koju ocekuje ,druga i treca
   Srbija.Ako uzmes da ima 2 miliona penzosa,na koje “revolucionarno” ne
   racunamo,4 miliona seljaka (farmera)koje zaboli “anamo on”za prevrat i
   promene (a vecina je za NJEGA),ostaje milionce.80. % proti,tviter,instagram,
   fejsbuk,ostaje 200000 potencijalnih,proser revolucionara.70% planira da
   “bega u Německu”ostaje 60000.Od njih je 80 % dobro situirano i ostaje
   ukupno 12000 srbalja,koji se tu i tamo muva po ulicama.Oni da izvedu
   proser revoluciju,jednostavno nije izvodljivo a i oni nece da mrdnu guzi
   com.Tako da Visoko Dupe,moze da vlada,koliko mu volja.To je to.

   1. Nema revolucije dok se ne digne kuka i motika…

6. Ovo kad se Basara i Vesna Pešić prepiru kako srušiti AV, sve više liču na svađu Đuke Bizona i Zorane Mihajlović ko ga više voli.

7. Kada krene izvrsenje presude u vidu izlivanja noksira na glavu, javice se neki koji ce i da zastite Basaru. Basara tada treba da se seti sta je Don Vito Korleone rekao na samrti, parafraziram: Ko prvi prvi bude pruzio ruku Majklu (Basari) da ga izvuce iz reke govana koja ce mu se sruciti na glavu, taj je izdajnik. Slicno kaze i jedna nasa basna o piletu, gavranu i kravljoj balezi. Basna je poduza, pa cu da citiram samo naravoucenije: nije ti prijatelj svako ko te iz govana vadi. A ako Basari niko ne pritekne u pomoc, a i to moze da se desi, sta onda reci Basari? Kakvu mu spasonosnu poruku poslati?

8. A zašto je država Srbija da prostite, potonula u tečnom i konzistentnom proseravanju? Da nije zato što Srbi tu radnju (sranje), obožavaju, i vole, svom dušom svojom, svim srcem svojim , svom voljom svojom, intelekt ne brojim. Pa su sam čin velečanstvenog sranja profesionalizovali do krajnjih granica, te na kraju postali eksperti celomudrenog proseravanja. Na kraju krajeva aksiom u Srba: Samo s’anje Srbiju spasava.

   1. Istina se među Srbima po pravilu ne govori – em je nepristojno po uzusima palanačkog bontona, em „se ne valja“, pu-pu daleko bilo… Među Srbima je strah od istine jednako rasprostranjen koliko i strah od promaje, izgleda da je to tako „od starine“; nešto na tu temu pominju Malgožata Fabianovska i Malgožata Nesteruk u svojoj knjizi „Lukavi Sloveni“, koja je pre petnaestak godina izišla u ediciji knjiga za decu „Užasi istorije“…

      1. Ajd genije, reci nam šta ti to Srbi uradiše pa ih tako patološki mrziš? Mislim, jasno mi je da svi sledbenici Basare dele iste stavove, ali da li si svestan da svakim svojim postom samo tražiš racionalizaciju za svoje iracionalne stavove?

         1. Vidim da se vođin žargon primio u narodu; to će da dobro da iziđe… Ja nemam pizmu spram Srba, rođače – sve što izlažem ovde su moje privatne opservacije zasnovane na ličnom iskustvu i poduprte zapažanjima drugih ljudi – ako ćete Vi da u red „srbomrzaca“ svrstate Ruvarca, Dositeja, Steriju, Domanovića, Nušića i Pekića (ne biste bili prvi), slobodno dodajte i moje ime na spisak, biće mi čast! A, ako biste bili kadri da pokažete šta je tačno „iracionalno“ u mojim komentarima, biću Vam iskreno zahvalan.

            1. Pa dobro „rođače“. Kao prvo, Vi i Vaš „lider mišljenja“, izgleda još niste sreli Srbina a da nije glup, pokvaren, bezobrazan, mrzi komšije, krezub, izaziva ratove i slične nepodopštine. Ili je problem u vašem izboru društva ili ste vi poseban primer u teoriji verovatnoće. Drugo, iracionalno je donositi kolektivne ocene o celom jednom narodu, čak i na osnovu takvog iskustva. Treće, jedno je biti kritičar a drugo je biti kritizer i autošovinista. Nušić, na primer, je bio kritičar, kritikovao je i ismejavao pojedince svog doba, imenom i prezimenom, ili eventualno njihove osobine koje je dodeljivao svojim likovima. Ali nikada srpski narod. Poznato je da je bio veliki srpski patriota (iako čak Cincar), kao uostalom i Dositej, i Sterija, i Domanović i mnogi drugi. Po Vašim (i kolumnistinim) pisanijama, da se primetiti samo izrugivanje Srbima (ili kako volite da kažete – Srbljima) kao i svakom obliku srpskog patriotizma. I četvrto, poslednje, pokušaj Vašeg „visprenog“ podmetanja meni da držim stranu „vođi“, govori o Vašoj zlonamernosti i nemogućnosti prihvatanja drugačijeg mišljenja, što su, uostalom karakteristike vašeg idola iz ove rubrike. Upravo on itekako drži stranu „vođi“, što nisu samo moja zapažanja. Pitajte, recimo, Corax-a ili epidemiologa ili …. Zato aluzija da vas dodam na gornji spisak nema nikakvog osnova.

         2. @Veterinar

            druže veterinaru. Drug Milivoje je LIčanin. To bi vam trebalo bisti dovoljno, a ako nije, raspitajte se. Zlo od ljudi.

9. „ovo što nikako drugačije nije moglo biti“ ? Tek tako? Možda je, kojim slučajem, moglo biti gore? Ne tvrdim, pitam se, ne znam šta je bolje, šta gore, šta relativno, šta relevantno? Kada ovaj Ero već spominje tog džandara, das pitamo, da li je bilo gore vo vremja Tome pa još Vučića Perišića? Da li beše čovečnije vo vremja Kodžinog Amidže? Da li je bilo gore u periodu druga Krcuna, M1945-1953 npr? Kada ruke behu krvave do ramena, od prstiju do zgloba kolateralno? Ili možda peak wellnessa bi u Bećarevića, Dragog Jovanovića, najekspliciitnijih čuvara porodičnih vrednosti i svetosavskih tradicija? Da li je najgore bilo za zemana bidže, badže i bulidže ili Širkana? Da li je ovo sada neumitno a najgore jer je Neša Megagimslina paradigma pada sa lovorika demokratskih dostignuća kada je min.unutr. bio bezgrešni Ivica? Malobrojni kadrovi u premijerke ali uvek postoji mogućnost rokade. Npr Vesić kao min.unutr. a Stefanović kao gradonačalnik bez Radojičića? Gore? Bolje? Ili isto, samo smo mi sve gori i gori jer godine k idu? Večiti Boj na Kosovu? What’s the score? Da li je bilo bolje za vreme Sloboa, za vreme aparthejda, kada šiptari nisu smeli da se čuju, kada je jedan srpski glas sa KiM donosio kao deset srpskih glasova u BGD, kada je važio još bolji i to jednopartajski ustav oktroisan i za poštene Albance, kada se nije plaćala struja a roba išla? Jedino ti nekorektni šiptari, što im je bilo stalo da se i oni nešto pitaju iako su koliko tek juče, u 9.-tom veku naseljeni (od Bizantinaca?) u Albaniju. Baš su ispali i totalni pederi da lobiraju kod dominantno jedine i najjače svetske sile u tom trenutku, i to baš kada smo mi davali lekcije tim Amerima kako se poštuje povelja UN, kao onomad, od Vukovara do MDrina 92 s gustim filterom. Ali bilo je bolje iako ne tako dobro kao kada je zaživela CEFT-a, sa zvezdicom, a pod zvezdicom jedna debela slobodna carinska zona, mnogo kamiona i sve rešeno jer Kosovo je srce Srbije i nema tu dijaloga. Dok opet ti nekorektni šiptari, uprkos našoj moralnoj superiornosti nisu proglasili nezavisnost, kada je goreo Beograd, kada se prolila i krv, kao da CEFT-a nikada nije ni potpisana? Verovatno je bilo bolje i za vreme Kralja ujedinitelja kada je čak i Puniša Račić pismeno protestvovao zbog politike krune na KiM? Sprečavanje ulaska Kosova u Interpol, povlačenja priznanja, sve je to skupa i uzaludna rabota ali ovi sada su uspeli u tome, bez da su palili ambasade zemalja čija vojska čuva srpske enklave na Kosovu. Iako su menjali ideologiju, iako nisu menjali prirodu, uspešniji su jer je to njihov način igre dok oponenti nisu smeli otvoreno a drugačije se nije moglo, što je ovaj ,lukavi’ Ero lijepo govorio -Dajte vlast Šešelju.- Da li je gore na RTSHEPIPINKU? Ne. Isto je. Forma i namena. Nikad menjana. Sadržaj? To je totalno nebitno. Formu i namenu niko nije dovodio u pitanje. Od Mire i Vučele, preko Đinđića i Tijanića do Milomira i Vučiča. Da li smo generalno bili siromašniji? U zadnjih 20 godina? Nakon sviih ispražnjenih štekova? Da. Za par somura dinara. Za prosečnu cenu glasa u Srbiji, za ujedinjene agencije Srbije, za Velja i Mrka autoputove, za šaku diinara, za dinar više. Da li su članovi komisije na Veljovoj magistraturi bili članovi SNS? Da li je Tomo kriv što su se ispiti pa potom i diplome mogle kupovati in contiinuo od 1990 do dana današnjeg u zemlji sa najmanjim procentom visokoobrazovanih u Evropi? Da li će Mali biti jedini političar u 30 godina kojemu je BU rekao lažeš Melita? Da li su kolumnistine kolumne nikad gore ili je bio smušeniji, nedorečeniji, frankfurtskiji od npr ovog ‘Stvar od presudnog značaja i za državu i za poštu jeste – prohodnost komunikacija. Ako su putevi razvaljeni, ili ih uopšte nema, pisma će verovatno stizati na naznačene adrese, ali vesti će biti zastarele i neupotrebljive. Svedemo li stvar do kraja, naša država se ponaša kao veoma čudna pošta. Već decenijama ona uporno šalje gomile falsifikovanih pisama na nepostojeće adrese. Budući da po prirodi stvari takve pošiljke ne mogu biti uručene, naša država-pošta prekida komunikaciju sa adresatima. Što i ne bi bilo tako tragično kada se neuručene pošiljke ne bi gomilale u magacinima i na kraju počele da zagušuju komunikaciju među samim službenicima pošte koji se dele na nekoliko frakcija. Svaka od tih frakcija uverava korisnike poštanskih usluga da je upravo ona ta koja je sposobna da pošiljku naše stvarnosti isporuči na jedno udobno mesto u budućnosti.

   U međuvremenu sve službeničke frakcije, neka manje neka više, otvaraju vrednosna pisma građana, uzimaju iz njih novac i dragocenosti, smatrajući da im istorijski značaj isporuke daje pravo da tako postupaju. Stvar se komplikuje. Da bi zabašurila loše poslovanje, pošta počinje da se upušta u organizaciju venčanja i putovanja; bavi se teologijom, ali i popularnom muzikom i promocijom sporta. U jednom momentu, među visprenijim poštarima rađa se ideja da odgovornost za loše funkcionisanje snose zavere poštâ iz okolnih i dalekih zemalja. Ta doktrina naučava da je naša pošta specifična, da ima identitet, a to izaziva zavist. U opticaj se pušta parola: „Živela pošta“. Nije to kraj nevolja. Usled prekida realne komunikacije i opsednutosti poslovima u glavnoj pošti, pošta u K. se osamostaljuje. Direktor pošte se budi iz letargije i preduzima mere. Najpre lansira parolu: „Pošta u K. je POŠTA.“ Potom organizuje zbor radnika pošte, na kome poštari u znak protesta, demoliraju POŠTU. Ratoborniji poštari odlaze i korak dalje i smelo zapale dva poštanska sandučeta odmetnute pošte iz K. Konačno, uz velike napore, rukovođenje poštom preuzima „reformatorska“ garnitura koja obećava da će se POŠTA ubuduće baviti poštanskim poslovima. Ali ne lezi vraže. Novi poštari su donekle preformulisali bajku o pošti i satreše se od napora da je takvu kakva je isporuče u budućnost, na adresu u međuvremenu temeljno promenjenog međunarodnog poštanskog sistema. Nego da se okanem egzopovskog jezika. Svaka sličnost POŠTE sa državom Srbijom je namerna. Ko misli da preterujem, neka pogleda mrežu puteva i pruga u našoj POŠTI. To je ogledalo države. Smrt komunikacije. Raspad poštanskog sistema. Srećna nova!’
   M2009. Nigde imena, nigde konkretnog nepočinstva spram poštarine? Pa ovo je zapravo mnogo bolje, u svakom slučaju bolje nego što smo zaslužili. A moglo je svakako biti. Stvarno me mrzi više da komentarišem, nadam se da sam zajebao i Miloša K. Nadam se da je ovo najduže komentarisanje. Da li je najbesmislenije? Ne znam, mnogo ste najjači.

   1. Ma sve mi je kristalno jasno osim fakta da li je Puniša Račić prilikom „neurastenične apelacije“ u Skupštini koristio buretaš ili automatik?

   2. Vidi, vidi, Miloš Kosovac ptomenio ime!

   3. Ovaj tekst je, bre, za NIN-ovu nagradu. Ispunjava sve uslove. Nigde veze. Niko ga ne kapira. Niko ne moze da ga procita do kraja. Ali srecom, uvek se nadje neki Teofil da prepozna majstorsku ruku.

10. SvetlislAV Basara, moto ili logo:
    Ono kad deda pokusava da se u’vati za babu, ne bi li bar malo bio predmet paznje Elitista iz Kruga Dvojke !!

11. Ne, Vito Korleone je rekao Majku da je izdajnik onaj koji ga prvi pozove na sastak (dogovor). Dakle možeš sva govna da zadržiš za sebe jer se ne uklapaju u priču!

    1. Basara, cuvaj se aćima.

       1. Gornji komentar je bio namenjen jednom čiji komentar je obrisan, a ne Basari.

12. Koraks je zakon.

13. Mislim, Base, da previše često koristiš tvogčuvenog podnarednika kao primer za sve moguće i nemoguće situacije. Dobronamerno ti savetujem da izmisliš neki drugi lik i situaciju kao paradigmu za za srpske mane.

14. Kad si it, Base, u pitanju, Pešićka sve više liči na Smajlovićku..

15. Ovaj Milivoje Radaković se širi po podfamoznom brzinom korona virusa. Ako dok se od virusa branimo zaštitnom maskom i belim lukom, od Milivoja nema odbrane. Sve će da nas ubije u pojam svojim replikama, i da na kraju ostane sam. Sindrom Connor McLeod – There can be only one.

    1. Sam vala ostati neće. Ima nas koji čitamo Milivoja još od e-novina. Tak čovek je dobrovoljna obrazovna institucija, za one koji žele da ga razumeju. A kao bonus je i prvoklasni zajebant.

16. Dakle, i dalje žulja Koraksova karikatura.