Kolega Vasić je uvek inspirativan. Zapazio je interesantnu stvar koja je meni igrom slučaja promakla. Radi se, naime, o upadljivom odsustvu izvesne (inače veoma prisutne gospode) sa spiska potpisnika one mrsomudno-patetične koštunicobraniteljske peticije. Reč je o postarijim momcima, u književnim krugovima poznatim pod imenima Đorđe Džika i Anton Šunda, a među kafatnskim zajebantima, zbog prisustva u svim bljutavim čorbama, zvanim i „Začin C“. Svi znate na koga mislim.
Eto šta ti je ljudska nezahvalnost! Čitluk Sahibija je Šundi i Džiki onomad učinio onoliko dobra: izvukao ih iz anonimnosti, instalirao ih na fakultet, primao ih u kabinet i pažljivo slušao njihova palamuđenja; davao kapom i šakom pare za njihov fanzin NSPM. Istina, i on je imao određene koristi. Džika je sicflajšerski razrađivao Sahibijne halucinacije, pardon – vizije, a Šunda je – osim teorijskog rada – služio i kao simultani prevodilac Koštuničinih nekontrolisanih tikova. I šta? Ode koštunica sa vlasti. Daleko od očiju (i kase) – daleko od srca. Ohladnela ljubav. Vreme je učinilo svoje. Zaborav je izbrisao sve.
Što je, bar za Koštunicu, velika šteta. Jeste da su potpisnici peticije „nacionalno svesni i odgovorni Srbi“, ama mnogi su dementni, ima i nepismenih, većina ih je nevična polemikama i uglavnom su lenji. Za eventualno neprivođenje Koštunice mnogo je veća opasnost Gospodareva plašljivost, nego znameniti spisak. Svi skupa sa tog spiska nisu ni blizu operativni kao Šunda-Džika tandem, a možda jednog dana i diumvirat. Ko to može znati? Vaistinu, o stravičnom i anticivilizacijskom nasilju kojeg ova država vrši nad Koštuicom, u NSPM-u, do ne tako davnih dana – Sahibijine Komsomolske pravde – o tim strahotama ni mukajet. Ni slovca. Ama ničega! E sad, da sam ja Koštunica, ovako bih razmišljao čekajući da mi interventna brigada pokuca na vrata.
„Da, počem, Džika nije našao novog gospodara i novog finansijera? Po kuloarima kruže glasine da se zdravo zbližio sa popečiteljem inostranih djel, Vu Kjer Emom; ideološki su jako bliski. A gde je bliskost, tu se uvek nađe i neka kinta. Ali im ideologija, iako, bajagi, brane Kosovo, ne vredi ni pet para. U suštini – sve je to izdaja. Niko niti može, niti ume niti sme da brani Kosovo, osim mene. Koji ga vlastno i neodustajno branim, ako treba do poslednje kapi krvi kosovskih Srba.“Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
