Ode Vac

Mada nešto nisam siguran da je Vac dok je gazdovao srpskim novinama imao bilo šta protiv bilo kakvog identiteta pod uslovom da donosi profit. Ono što nije bilo po volji gore pomenutoj gospodi bila je činjenica da izvesni dnevnici nisu profit donosili njima, iako je najtiražnije Vacovo čedo, Večernje novosti, sve vreme negovalo dirljivu lojalnost korifejima jedne grandiozne šibicarske prevare o kojoj nameravam da pišem u ovoj kolumni.

Govorim o uzurpaciji patriotizma i bulumenti uzurpatora. Ovako to ide: patriotizam, dakle stvar koja je slično ljubavi prema roditeljima urođena i prirodna, ali koja se – osim u kritičnim situacijama – drži u low profile režimu (upravo da bi se izbegla banalizacija i zloupotreba) u Srbiji je privatizovana od strane najlošijih i najnesposobnijih koji sami sebe i svoje skučene poglede uspostavljaju kao merilo svih stvari. Svi koji se ne slažu sa njima i njihovim aršinima, automatski se oglašavaju izdajnicima. Kao ekskluzivni Srbi, neka vrsta nadljudi koji danonoćno bdiju nad tragičnom sudbinom otadžbine, ova gospoda smatraju da imaju pravo na primat u politici, kulturi, a kako vidimo – ni u biznisu, jer je nedavno isplata zarada zaposlenima proglašena kao vrhunski patriotski čin. Ta bulumenta, dakle, zaposeda sve što se zaposesti može; preuzimaju kontrolu nad svim polugama sive političke moći i uspostavljaju meki teror nad neistomišljenicima. Ali njihova urođena nesposobnost za bilo šta drugo osim društvenog pozicioniranja i spletkarenja, vrlo loše se odražava na funkcionalnost našeg društva. Oni, naravno, ne znajući da se istorijske ličnosti rađaju, misle da se u istoriju ulazi preko veze i na preporuku. To uopšte nije nova pojava. Treba pročitati sećanja Bore Stankovića na period austrougarske okupacije Beograda, pa se uveriti da se po Beogradu kreću potpuno isti višećelijski organizmi, samo što se sada drugačije zovu.

Zbog toga je, zbog takvih uzurpatora i samozvanaca, a ne zbog vatikanske i Kominternine pizme, naša istorija tako žalosna i tako teška. A kako stvari stoje, ako se ne dogodi neko čudo, biće sve teža i teža. Usled ubrzavanja događaja i predstojećih potresa u svetu (koji kao i krajem osamdesetih izmiču pažnji lokalnih političkih elita), inertnost će i statičnost postati dominantne, u suštini plemenske matrice, koje će dovoditi do sve apsurdnijih i bezizlaznijih situacija u odnosu na koje će Kosovo predstavljati melem na ranu. Ja, istini na volju, ne vidim političku opciju koja bi se tome mogla i htela suprotstaviti. Osim ako se Demokratska stranka ne trgne iz letargije i ne priseti ideja zbog kojih je formirana. Ne krene li, zajedno sa borbom protiv korupcije, u borbu protiv lažnog patriotizma, crno nam se piše. A ionako je većdovoljno crno. Ne preuzmu li državne poslove najsposobniji i najumniji – a nije da ih nema – ne treba se čuditi ako nas slepci čiji je jedini kvalitet to što su Srbi odvedu pravo u provaliju.