Odrapljivanje istine

Šta je, dakle, istina, što reko Pilat i što će u potonjoj istoriji izgovarati mnogi pilati, među kojima se posebno ističu oni srpskog porekla.

To je komplikovano filosofsko i teološko pitanje.

Istina, naime, nije od ovoga sveta, ali – viđi vraga – istina je temelj ovoga sveta.

Drevni Pilat je zaglavinjao u devetom krugu pakla zato što je stajao pred Istinom, a nije je primetio jer je prelešćen skepticizmom mislio da istina ne postoji.

Ali Pilat je kao i krle22 bio polovično u pravu.

Kako napred rekosmo, istina nije od ovog sveta koji u „zlu leži“, nemoguće ju je dosegnuti, obuhvatiti, pogotovo ne prisvojiti, najviše što se može uraditi jeste – kloniti se laži i težiti istini.

U granicama (pre)skromnih mogućnosti ovog sveta pojam istine se svodi na „verno predstavljanje stvari“ (Hajdeger).

To u praksisu znači da ono što vidimo i čujemo verodostojno prenesemo, bez nagrđivanja i ulepšavanja.

Stvar se, međutim, komplikuje, Verodostojno predstavljanje stvari nije nikakva garancija istinitosti te stvari, ali nije laž, a to nije malo.

Naprotiv.

Društva koja se klone laži i koliko toliko verno predstavljaju stvari, makar te stvari bile i lažne, postižu najveći mogući stepen blagostanja u ovom svetu ogrezlom u laž i prevaru, dočim društva – poput recimo srpskog – sklonog laganju čak i u situacijama kada mu to očigledno nanosi štetu, završavaju u ovom što „nikad ovako nije bilo“, a kako to izgleda, ne treba da vam objašnjavam.

Na drugoj strani, u društvima (poput našeg) u kome je laganje nešto najnormalnije, pa čak i „izraz patriotizma“, laži se s vremenom toliko nagomilaju da istina, da se tako izrazim, mora da se ureže lažovima u kožu ili – preciznije – da im se odrapi po dupetu.

E, poslednjih osam godina Vučić & Co upravo to rade – odrapljuju istinu po dupetima.

Iako im to ni u snu nije bila namera, svakoga dana i u svakom pogledu sve više otkrivaju istinu o Srbiji koja se tankoćutnijim lažovima ne dopada, ali znate šta, ni onaj ruski đeneral (ako ga se sećate) nije hteo da umre pa je morao.

Za kraj malo lažovske zajebancije. Podfamoznik „Oskar“, ucveljen što sam ga nešto očepio, zašiljio plajvaz i napisao sledeći utuk: „Vrlo sam počastvovan što je Basara pomenuo moj nik u svojoj kolumni. Zato sam kupio štampani primerak lista ‘Danas’, otcepio poslednji list i njime obrisao dupe.“

Laž do laži.

Nije počašćen, nego je ljut ko guja.

Nije, garantujem, kupio štampani primerak, jer kao i njegove kolege džabaluči na internet izdanju i nije poslednjim listom obrisao dupe.

Kako to znam?

Eh, kako.

Nikada moja slika na poslednjoj strani ne bi zaboravila taj osebujni prizor.