Odzvonjavanje globalizacije 1Foto: Stanislav Milojković

Što reko „naš narod“, svako zlo ima svoje dobro, sledstveno ni epidemije nisu izuzetak od tog pravila.

Glavno dobro ove pošasti je to što su zamukla srpska politička prepičkavanja, glavni uzrok psiholoških infekcija, na duge staze neuporedivo opasnijih – pa i smrtonosnijih – od korona virusa. Da nije ovih vanrednostanjskih ograničenja bilo bi milina živeti u Srbiji.

Bezbeli se pitate kako sad to – smrtonosnijih? Psihološka zaraza te može odvesti u ludnicu, ali ne i ubiti. Ako to pitate, to znači da ste zaboravili epidemiju jogurt revolucija i događanja naroda, koje su završile neutvrđenim ali šestocifrenim brojem žrtava svih naših naroda i narodnosti.

Nemojte me držati za reč, ali čini mi da kad ova morija prođe, glavna svetska „agenda“ neće biti „borba protiv terorizma“ – koja je odnela više žrtava nego kuga – nego borba protiv virusa i infekcija. Svet će se, javlja mi se, pretvoriti u poliklinike, sve će se države i državice zatvoriti u sebe i proređene posete stranaca podvrgavati merenjima temperature i karantinima.

Izgleda da je globalizaciji odzvonilo. Šta će nastupiti posle, ostaje da vidimo.

Nego hajde mi da vidimo šta se radi u našoj prokletoj avliji pod vanrednim stanjem. Zbog vanrednosti situacije, izašao sam iz medijskog TV mraka, pa – kloneći se državotvornih televizija – pratim razvoj situacije i nije mi promaklo da su, nakon prenekovečernjeg melodramatskog obraćanja javnosti epskih razmera, Vrhovni Antivirus i njegova desna ruka (honni osit qui mal y pense) Brnabićka sišli u low profile i stvar prepustili onima koji su od početka trebalo da je vode – epidemiolozima, virolozima, lekarima, etc.

Neke naivčine su zaključile da je Vrhovnom naprasno došlo iz Visokog Dupeta u Visoku glavu da je prekardašio i da on – koji suvereno kreira našu stvarnost – možda neće biti u stanju da „hendluje“ stvarnost koju kreira epidemija. Ja sam, međutim, skloniji da pomislim da mu je onaj famozni ekspertski tim iz Izraela skrenuo pažnju da se kataklizme poput ove po pravilu olupaju o glavu državnika za čijih su se mandata dogodile, bez obzira koliko dobro, odgovorno i uspešno „hendlovao“ krizu.

Poslovični su primeri Čerčila i De Gola, koji su – uprkos tome što su uradili sjajne stvari i dobili rat – čim je krenuo mir dobili nogu u dupe. To je zato što ljudska dubinska psiha – naročito razvijena u Srbiji – sve velike nevolje poveže sa liderom koji se zatekao na vrhovnom mestu.

Sad ću opet da se borim za ljudska prava „baka i deka“, ne iz sebičnih pobuda – ja sam se blagovremeno evakuisao u vikendicu pa mi je kretanje dozvoljeno – nego bih da nadležnima skrenem pažnju da je u zatvorima samica jedna od najtežih kazni.

Molim Visoki Naslov da razmotri uvođenje mere prema kojima bi osobama starijim od 65 bila dozvoljena šetnja od 17 do 19h u grupama od po najviše dvoje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari