Opasni filmovi

Kao što je (verovatno) poznato, ja sam filmofil, ali ne od one striktno artističke sorte koja gleda samo Bergmana, Felinija i Vendersa. Ja gledam sve što je gledljivo, to jest profesionalno urađeno. Prebirajući po bogatom gledalačkom iskustvu, došao sam do interesantnog zapažanja: dok su takozvani blokbasteri bili filmovi u kojima Džon Vejn isteruje pravdu i osvaja srca lepuškastih učiteljica, stvari na ovom svetu su koliko-toliko dobro išle. Onda je, ne mogu tačno da odredim datum, došlo vreme katastrofičnih filmova. Razorni zemljotresi, još razornije erupcije vulkana i asteroidi koji se preteći bliže Zemlji potisnuli su romantične drame i komedije, a Holivud je zaigrao na kartu potisnutih ljudskih strahova.

Katastrofični filmovi imaju izvesno psihoterapeutsko dejstvo. Oni su, da tako kažemo, udoban način da se čovek oslobodi nagomilanog straha i frustracije. Ali niko me ne može ubediti da serija (osrednjih i loših) filmova o otmicama aviona nije bar malo doprinela planiranju napada na Svetski trgovinski centar. Gledam apokaliptične slike iz Japana razorenog zemljotresom i ne mogu da se otrgnem utisku da imaju puno sličnosti sa serijom filmova o Godzili, čudovištu sa dna okeana koje se budi posle duge hibernacije i počinje da pravi čuda i pokore.

Izgleda da su filmovi neka vrsta starozavetnih proroka postistorijske epohe. Još u srednjem veku se vodila debata o tome da li su proroci prosto videli budućnost ili su njihova proročanstva u stvari izazivala najavljene sumporne kiše, kuge i ratove.

E, sad bi preduzimljive naivčine mogle reći: Nije sve izgubljeno. Treba samo ponovo snimati filmove u kojima će se neki novi Džon Vejn boriti protiv nepravednih i gramzivih veleposednika, sve usput slamajući srca romantičnih učiteljica. Ima tu ostataka neke logike. Bilo bi to dobro. Ali – ne mere. Zato što takve filmove više niko ne bi gledao. A zašto? Odgovor je jednostavan: zato što više niko ne veruje u pravdu i zato što učiteljice odavno nisu romantične. Ako ovo nekome ne izgleda kao dovoljno jak razlog, ima još jedan dokaz: Naša lokalna katastrofa, naime, direktna je posledica niza moronskih TV serija. A to što se nebesa kod nas još ne ruše i što se zemlja ne otvara možemo zahvaliti isključivo besparici domaće filmske industrije.