Opasulji se, MT:S!

Ček, bre, malo. Nikada nisam upoznao Super gym/spörtsku hranu niti sam hrani dao broj mog mobilnog, a hrana me ipak nekako našla u bespuću sajberspejsa. Ko li je hrani dao moj broj? Da li je zakonito da kojekakve sportske hrane raspolažu mojim brojem? I ne samo sportske hrane. Dobijam razne poruke od firmi sa kojima nemam nikakve veze. Niti želim da imam. Ali eto, one hoće da mi se nađu pri ruci, zlu ne trebalo.

Onda senka sumnje pade na mog takozvanog operatera, Mobilnu telefoniju Srbije (MT:S). Da kojim slučajem em-te-esovci – željni da svojim pretplatnicima olakšaju život – ne dele uokolo spiskove naših brojeva? Ako ih daju, pretpostavljam da davanje simbolično naplaćuju. Protiv čega nemam ništa protiv. Neka ljudi rade i zarade. Ama, sve nešto mislim, mogli bi poslati cirkularni SMS, bar njih to ništa ne košta, sa pitanjem: Želite li da na vaš broj šaljemo reklame i ponude.

Ako želite, pritisnite taster 1! Ako ne želite, pritisnite taster „nosite se u 3LPM“. Budući da takvog tastera na tastaturama nema, istu tu poruku, sa istom destinacijom, upućujem MT:S-u preko novina. Kao uredni platiša paprenih MT:S-ovih računa, valjda imam pravo da primam poruke isključivo od osoba kojima sam lično poverio broj mog mobilnog. Da li MT:S zna da ja mrzim sport, sportsku hranu da i ne pominjem. Ima li, konačno, neka institucija sistema u ovoj zemlji koja se bavi zaštitom potrošača?

Dobro, nisam ja naivčina, znam ja da je MT:S u obavezi prema raznim sekuritateama, što čak i pozdravljam jer se prisluškivanjem razgovora i monitoringom poruka mogu sprečiti veliki belaji. Ja, štaviše, idem tako daleko da dajem blanko odobrenje bilo kome da me prisluškuje. Em neće često imati šta da čuje, slab sam ja telefondžija, em će se dosađivati kad bude slušao. Prisluškivanje mi, dakle, ne smeta, pogotovo ako je interesu opšte bezbednosti. Ali mi smeta popodnevno bibapanje i posledično čitanje moronskih tekstova. Jer – kako ja da znam da mi poruku ne piše Velja Pavlović nego Super gym?

Ima čak i u našem, najnovijem Dušanovom zakoniku član koji zabranjuje takozvano „nasrtljivo poslovanje“. Pa ne ide to tako, cenjeni publikume, na šta bi to ličilo da se svi reklamiramo preko SMS-a. Mogle bi se toga dosetiti i takozvane prijateljice noći, pa cirkularno slati poruke tipa: Caca, pušenje 10 evra. Nekima bi to dobro došlo, ali bi stizalo i na adrese maloletnih, još neiskvarenih osoba. Opasulji se, MT:S, lepo ti kažem.