Opet SMS

Mom rođenju je zafalilo tričavih osamstotinak metara da bi zadovoljilo visoke rasne i moralno-političke kriterijume tvog bivšeg kohabitanta, onog sumornog Fiškala, ali šta da se radi, pred istorijom me donekle pravda činjenica da mi je pokojni otac bio čistokrvni Bosanac koji je, bog da mu dušu prosti, bio neka vrsta Fiškala pre Fiškala, takoreći Fiškalov preteča.

I on je, kad se naćefleiše, znao da kaže: Eh, vi Srbijanci. A ja, na mukama. U dilemi kojoj kosmogoniji da se privolim – onoj po majci ili onoj po ocu. No, dobro, okanimo se prošlosti i Edipovskih nedoumica, vratimo se u surovu realnost u kojoj sedim pred kafanom mog druga Pece i netremice gledam ponosnu Bosnu preko puta, to jest, preko Drine, sve se pitajući šta tebe, osvedočeno rođenog u šeher Sarajevu, tebe koji zadovoljavaš sve Fiškalove kriterijume, šta, dakle, tebe sprečava da pošalješ SMS Milu Dodiku i da mu saopštiš da se okane mešanja u unutrašnje stvari Republike Srbije. Evo, ovako mu napiši: Mile, mi fakat jesmo Srbi, ali nam vlade nisu sestre. Znaš kako se ono kaže: čist račun, duga ljubav.

Nemoj, brate, tako. Ja taman namerim da se udubim u najnoviji snimak gaća Nate Bekvalac, kad tamo Mile takozvani Dodik. Da li je to recipročno? Ima li tebe u republičkosrpskim medijima onoliko koliko Mila ima u našim? Imam još zamjerki, pa te molim da mi izađeš u susret. Zemljaci mi, naime, dupe pomeraju. Izgubio ti, kažu, Boris, nema ništa od tvoje ambasadure za koju si se krvavo borio u kolumnama, pusta će bez tebe kukati rezidencija u Lusaki i sve tako i pročaja. Pa te molim da DS izda zvanično saopštenje (neka ga pročita moja druga Hellen Triwan, ako je po mogućstvu) koje će glasiti: Mi, kao DS, nemamo ništa sa individuom koja se lažno predstavlja kao ambasador Svetislav Basara i dugove učinjene u naše ime ne priznajemo. Nek se bar jedna nedoumica reši.