Opet uslovljavanja!

Ako razumete šta hoću da kažem. Narodnjaci se još nisu oglasili (tradicionalno sporo misle i još sporije pišu), ali ne treba sumnjati da ih je Merkelova snabdela velikom količinom antievropske municije. Samo čekajte! Koliko sutra ima sve da prašti. „Opet uslovljavanja! Gde je kraj ustupcima? Kvislinzi prodaju Kosovo! Tadić – balista!“ I pročaja!

Lepo sam ja pre tri godine Gospodara upozoravao da ga dodatak „I Kosovo“ neće spasti od patriotskog linča i pljuvačine. Da ga, štaviše, od toga ne bi izbavilo ni izostavljanje onoga „I Evropa“, dakle prve polovine naoko promućurne politike „dobar dan, čaršijo, na sve četiri strane“. Čovek je takav, miroljubiv, neće da ratuje, a dobro je poznato da su mirotvorci listom zapadni plaćenici. Tadić jednostavno ne shvata da kosovskog boja mora biti, pa ako je Kosovo polje iz poznatih razloga nedostupno, ni Beograd nije razbojište za bacanje. Vozovi se moraju otimati, trafike se moraju uždijevati, slike jada i čemera moraju puniti TV dnevnike i naslovne stranice novinčina. Inače – propade nam identitet.

Razložni neki, ali tihi ljudi, ukazivali su državnom vrhu da se fokusira na „Srbiju bez pokrajina“, da je ekonomski ojača i da je pravno uredi, što je po meni bilo blizu pameti. Upumpavanje ogromnih para na teritoriju koja nije pod kontrolom srpske države – a da pri tom ni te pare nisu pod državnom kontrolom – sve i da nije izbila svetska kriza, na kraju bi oslabilo ionako slabu i endemski nedovršenu državu. Sada, kada država Srbija nije u stanju da pomogne ni sebi ni svojim građanima, kada se – u krajnjem škripcu – nosi mišlju da konačno pohapsi neke eminentne političke i klasične kriminalce, došao je po svoje onaj Rogonja čiji sam advent najavljivao još pre nekoliko godina. Ono jeste, mogli bi državnici da poslušaju savet već legendarnog Đokice Vukadinovića, pa da Srbiju pretvore u „ostrvo unutar EU“ jer bi – saglasno Đokici – takav status doveo do procvata Srbije. Svi bi, veli Đokica, ulagali u Srbiju. Ali nije objasnio zbog čega bi iko ulagao u zemlju bez puteva, suda i bilo kakve sigurnosti?

Ideja evrointegracija, pre nego što se pretvorila u ofucanu mantru, zapravo je i bila ubrzana modernizacija Srbije, izvodiva isključivo kroz proces prihvatanja (i ispunjavanja) spolja nametnutih normi, zakona i pravila. Kao što i ideja „neutralnosti“ i samoizolacije nije ništa drugo do napor da se bezakonje, javašluk i odsustvo svakog sistema vrednosti zacementiraju i ovekoveče. Trećega puta nije bilo, nema ga, niti će ga biti. Da smo imali odgovornu elitu i prosvećen narod, odavno bismo bili u EU (sve sa Kosovom unutar granica), pa problema uopšte ne bi ni bilo. S neodgovornom elitom i sluđenim narodom, ni pristupanje EU nam neće biti od neke naročite pomoći.