Opštinski špijun

Kako ćemo videti – i više od toga. Evo šta kažu suve brojke: 46, slovima – četrdeset šest srećnih državljana Srbije, koji žive na Kosovu, ima privilegiju da se o njima brine čak 725 i slovima – sedam stotina dvadeset pet državnih činovnika. Za obavljanje te svete dužnosti, činovništvo je nagrađeno mesečnim primanjima koja se kreću u rasponu od 40 000, pa do 350 000 dinara. Budući da se radi o proverenim patriotima, nikome ne pada na pamet da ih ponižava i postavlja pitanja kako se troši novac iz „materijalnih“ i drugih troškova i fondova, pogotovu u opštinama poput Glogovca, Kačanika, Srbice, Suve Reke i Štimlja, u kojima nema nijednog Srbina. Imam li obraza? Vaistinu sam namćor. Osipam se kamenjem na državu koja brine i o nepostojećim građanima srpskog roda. Da stvar bude dodatno otežana, većina patriotskih činovnika je prinuđena da svoj preteški posao obavlja iz daleka, takoreći teledirigovano, jer su mnoge opštine izmeštene na teritoriju Srbije bez pokrajina. Ako imate kakva posla u opštini Peć, sad vam je nadohvat ruke – u Žarkovu, sasvim u skladu sa – ranije mi se činila imbecilnom – parolom Kosovo je Srbija.

Zli jezici pronose glasine da se kosovski funkcionerluk u retkim predasima uspešno bavi kojekakvim srbijanskim biznisima. Vredi li uopšte postaviti pitanje smisla, pogotovo ako se ima u vidu da se ideja o eksteritorijalnoj lokalnoj samoupravi bez samoupravljača morala začeti u stranačkim prostorijama DSS-a? Smeo bih se, nadalje, opkladiti u poveliku sumu novca da pogolemo činovništvo listom sačinjavaju kadrovi iste stranke. I strankina rodbina. Jer, u pansrpskoj viziji osnivača i doživotnog predsednika, bratanac člana DSS-a, recimo, takođe je saborni Srbin dostojan državnog uhlebljenja i svakakvih privilegija. Krv nije voda. No, vratimo se mi govoru brojeva. Za tu svesrpsku rabotu, tačnije za apanaže čuvara izgubljenih teritorija, iz siromašnog srpskog budžeta godišnje se izdvaja više od jedne milijarde dinara iliti – egzaktno – 13.197.369. evra. I opet – grešna mi duša. Pre neki dan nagrdim popečitelje i njihovu poslugu zbog tričavih 700 000 evra spiskanih na ćevapčiće i koka-kolu. Povlačim reč. I preporučujem revizorima da batale pisanje krivičnih i prekršajnih prijava. Pokazalo se da su ti ljudi zapravo štediše. Jer, sve mi se nešto javlja da je ta proknjižena milijarda samo vrh ledenog finansijskog brega koji nesmetano plovi mrtvim morem pokvarenjačkog i lopovskog „patriotizma“. Biće da u lavirintima nepostojećih opština nastanjenih nepostojećim ljudima nestaju mnogo veće sume od one koja je isplivala u javnost. Ali tako to biva kada se profano proglasi svetim i kada se lakrdijaši prihvate posla koji treba poveriti ozbiljnim ljudima.