Foto: Stanislav MilojkovićDobar naslov – što rekli Kinezi – vredi koliko 100.000 reči. Jutros mi se posrećilo, pogodio sam naslovom u sridu i tako uštedeo 999.997 reči koliko bi mi bilo potrebno da opišem razmere grdnog ibretenija i moralne panike koje su na crnu vest da su Hrvati „oteli“ srpskog naučnika, Milutina Milankovića, do temelja potresle velekasabsku akademsku, za sada ne i političku zajednicu, ali polako, biće presavijanja tabaka, pisaće se protestne note, samo sačekajte.
Ne zna se da li su otužniji ili smehotresniji napori malih južnoevropskih naroda – među kojima su Srbi i Hrvati nedvojbeni lideri – da u temelje svojih klimavih identiteta i u kupusare tričavih istorija „ugrade“ što više svetski poznatih imena, njihovih gora liski, koje su često postajale svetski poznati uprkos, ne zahvaljujući činjenici da su se rodili kao Srbi ili Hrvati. Ili bar – slučaj cara Konstantina – na (današnjoj) teritoriji Srbije.
Ili – slučaj Tesle i Milankovića – na (današnjoj) teritoriji Hrvatske. Na činjenicu da u vreme velikanskih rađanja ni Srbija ni Hrvatska nisu postojale, niko ne daje ni pet para. Jednom kad su nastale – vinik bi rekao sistemskom greškom – Srbija i Hrvatska su se retroaktivno teritorijalno proširile u prošlost sve do starozavetnih vremena.
E, sad, reći/napisati „srpski pisac/pesnik“ ima i te kakvog smisla – mada su i srpskohrvatski pisci/pesnici podložni otimačinama – jer je pisac/pesnik neodvojiv od jezika kojim piše, prevodi se ne računaju.
A i slabo se plaćaju. Stvar sa naučnicima stoji bitno drugačije. Srpska poezija postoji, ali je, recimo, „srpska hemija“ budalaština. Pisac/pesnik hoće da kaže da je nauka univerzalna, što ne znači da su naučnici anacionalni ili kosmopoliti.
Pisac/pesnik neće da kaže da Srbima/Hrvatima ne treba da bude milo i drago što su Tesla, Milanković ili Pupin (kome preti posmrtna repatrijacija) bili Srbi rodom iz Hrvatske, ali hoće da kaže da ni Srbi ni Hrvati nemaju nikakvog osnova da se kite tuđim naučnim perjem i da lična dostignuća velikana urezuju u kolektivni raboš.
Takve stvari je najbolje baciti u sprdnju, zato pređimo na stvar. Kada je Milutin Milanković – rođen u Dalju – prvi put došao u Beograd, grdno se razočarao videvši da je svesrpska Saborna crkva gabaritom manja od saborne crkve u Dalju. Ovo je istinita, da ne kažem baš istorijska činjenica, koju sam u mom romanu – čitali ste ovde neke odlomke dok sam bivao na ferijama – malčice doradio u fotošopu imaginacije.
Pa sam napisao da je Milanković – videvši da Saborna crkva nije onolika koliko je očekivao do sabornog hrama svih Srba – napravio algoritam saglasno kome veličina teritorije treba da bude proporcionalna veličini sabornog hrama i da je u tom smislu naučno opravdanije umesto Velike Srbije raditi na stvaranju Velikog Dalja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
