Ovo nikada ovako neće biti

Eto, takva su me sumorna razmišljanja skolila posle skupa bojkot-opozicije u Kombank areni, na kome je moj kum, Sergej, Vučiću „poručio“ da će ga skorih dana otpraviti u ropotarnicu istorije. Ne bih da umanjujem Sergejev udeo u budućem vrhovnom strmopizdu, ali sam skloniji da verujem da će taj posao – kao i mnogo puta do sada – obaviti zakoni dinamike fluida, jedini, uostalom, u kome je u Srbiji nemoguće pronaći rupu.

To je zato što naš narod i njegova država nisu (niti su ikada bili) politička zajednica nego su prirodna stihija, kao, božemeprosti, neki vodotok, koji čas nabuja pa se izlije, a čas presuši. Imajući napred rečeno na umu, nećemo biti daleko od zaključka da Vučić svoju moć zasniva na umeću da polovinu raspoloživog srpskog vodotoka kanališe na svoju vodenicu, dočim opozicija, ne samo da to nije u stanju, nego pokušavajući da veštački izazove poplavu i svoju vodu navraća na Vučićev mlin, ako joj to skrešeš u brk, ona kaže – radi za Vučića.

Višekratno sam ovde pisao da je sumanuta nada, koja je uzdignuta u dogmu, da će stmopižđavanje Vučića (svejedno da li će ga sobaliti erozija ili Sergej) označiti početak vlažnog srpskog sna – ere besplatnog meda i mleka, istovetna nadi iz one starogradske pesme, a da nije daleko ni od Nade Macure.

Takođe sam višekratno pisao (i bivao optuživan da „radim“ za Vučića) da manično fiksiranje problema na jednu ličnost, dodatno pogoršano slepilom za vek i pod dugi, jedva dvaput nakratko prekinuti sled sumanutih politika i događaja koji su rezultirali Vučićevim usponom, može rezultirati samo još jednim vraćanjem istog, još većom konfuzijom i još većim ćorsokakom.

S tim što Vučić, kad ga Sergej strmopizdi, neće hteti tek tako da ode u ropotarnicu istorije, kao što je to uz malčice kurobecanja, učinio JexS, nego će sutradan posle izgubljenih izbora (ili dobijenog puča) krenuti u danonoćnu akciju, dodatno motivisan mučninom situacije „dabogda imo pa nemo“.

Evo, gledam u kristalnu kuglu. Vučić će nakon strmopizda momentalno izgubiti otprilike 4/5 članstva – koje će po uhodanoj matrici koliko prekosutra preći kod Đida i Guzijana ili nekog trećeg – ali će sa tih 150-ak hiljada preostalih dajhardsa nedremano zagorčavati život kome god stigne, uključujući samom sebi. Nakosutra će afere kojima je legion ime – pomenimo udarne, Krušik, Savamalu, Beograd na vodi i Jovanjicu – pasti u apsolutni zaborav, a po zemlji Srbiji će se raširiti žagor: „LJudi moji, ovo nikada ovako nije bilo.“ Kužite li, stari moji?