Približi se kraj još jedne istorijske nedelje u kojoj je svečano „obeležen“ Vidovdan, u kojoj smo posle nategnutog natezanja dobili novu vladu, u kojoj je Palma neglasanjem za homopremijerku Burnabitch osvetlao obraz srpske heteroseksualnosti i koja će…
… ako je verovati RHMZ-u – u svetu nedelju završiti osveženjem, što će ujedno biti nešto najbolje što se u njoj dogodilo.
Vlada Srbije je – govorili smo već ovde o tome – vrlo varijabilan fenomen u kome broj portfelja nije jednom za svagda utvrđen odgovarajućim zakonom, nego se menja u zavisnosti od pravca u kome duvaju unutrašnji i spoljni politički vetrovi, pa je otuda bilo „više nego“ predvidivo da će takva biti i Brnabićkina.
Ko će nam, dakle, do nekih sledećih izbora sedeti „na vladi“? Eh, ko? Usual suspects pojačani/oslabljeni – kako se uzme – sa nekoliko čovekolikih fikusa, a sve to pretumbano tako da i vukovi i Vučić budu siti, a da ovce (čitaj: mi, sirotinja raja) ostanu na broju. Kao što je s Najvišeg Mesta odranije najavljeno, Brnabićeva se ima baviti digitalizacijom, palatalizacijom, deklinacijom, mehanizacijom i ostalim tehnikalijama, dok će politiku voditi spoljni Dačić, što je garancija da duh Ibarske magistrale ne treba da brine za svoju budućnost.
Možebiti da je neoprezident govorio suštu istinu kada je negde blagoizjavio da u Srbiji „vladu bira narod, a ne ambasade“, ali čisto sumnjam da će beogradske ambasade – naročito američka i ruska – imati značajnijih primjedbi na novi Pravitelstvujušči Sovjet Serbski, svaka od pomenutih ambasada iz svoje računice, razumljivo. Američka zato što veruje da nova vlada neće biti sklona regionalnoj pucnjavi, ruska, pak, zato što se nada da će nova vlada, ako zatreba – i ako se tako naredi – bez pogovora pripucati.
Da se u Kremlju ne bi namrgodili – a sve su mrgodniji – Vučić je osim profesionalnih rusofila, Dačića i Vulina, „na vladu“ instalirao još jednu rusku lutku, babušku, Nenada Popovića – onog, ako se sećate, svata koji me je tokom „Afere imigranti“ optuživao da hoću da ga zazidam u protivimigracioni zid, a eto vidite dokle je dogurao.
Najdalje je ipak dogurao Vulin, koji će u narednom periodu obnašati dužnost ministra vojnog, što je ako mene potez ravan imenovanju slona na položaj ministra kristalnih čaša i novogodišnjih ukrasa, ali ne treba se preterano brinuti. Osim što će nastaviti da radi ono što je radio i do sada – da preti i bulazni u patriotskom duhu – Vulin će raditi ono šta mu bude rečeno u lavirintu Visokog Dupeta, iz kojeg ionako ne izbija. Nego, prekardaših, pa da ne dužim? Sledi zaključak. Sve gorepomenute personae dramatis su daleko dogurale, a dokle ćemo mi dogurati – to smo već videli. Nadam se da razumete šta sam hteo da kažem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.