Pendžetiranje obraza

Zna li, uopšte, iko u mlađoj populaciji šta znači „pendže“ i „pendžetiranje“.

Pendže, to vam je bila polumesečasta metalna pločica koju su šusteri prikivali na delove đona najpodložnije habanju.

Pendžetiraš đon i onda obući „nema izdera“. Bivalo je da pendžetirana cipela nadživi vlasnika. Toliko je to bila pouzdana tehnika.

I još uvek je pouzdana.

Sad prelazimo na stvar.

„Kako vas nije sramota“ postavio je Petar Đurić pitanje fikus-premijerki i pročim politikantima koji svakojakim dubarama i zamenama teza negiraju otpusnom listom uglavljenu činjenicu da je mladićev otac, Ljubiša Đurić, preminuo od korone, a da nije dočekao da bude intubiran na neki od desetina, pa i stotina hiljada respiratora naše zemlje ponosne.

Odgovor na to pitanje rođeni je brat mog odgovora na Brnabićkino filozofsko pitanje – „zašto bismo lagali“ – koji je glasio „zato što ste patološki lažovi“, a koji glasi – nije ih, Petre, sramota zato što su – kako to kaže naš narod – „pendžetirali obraz“.

Petar je otišao i korak dalje pa se (više kao za sebe) zapitao „ko da veruje takvim političarima“. Evo odgovora i na to pitanje – isti takvi kao oni, samo mnogo manje uspešni u životu.

Pitanjima nikad kraja.

Zašto je toliko mnogo onih koji takvima veruju i još više onih koji se – zarad korice hleba – pretvaraju da im veruju?

E na to pitanje nemam odgovor. Ali imam još jedno pitanje, koje će, uzgred, biti i tema naše današnje kolumne.

Imajuću napred rečeno u vidu, recite mi šta mislite, kakav su krizni štab mogli sastaviti patološki lažovi pendžetiranih obraza?

Da li 1. štab odgovornih lekara (svih boja) ili 2. štab „stručnjaka“ (A. Vučić) – o čijoj kompetentnosti nisam pozvan da sudim – koji su promptno pendžetirali obraz i – neki po vokaciju, neki zbog izgleda na nešto – stali da lažu, maste, bulazne i da pravce razvoja epidemije šteluju prema potrebama sumašedše politike.

Nekima – a sve ih je više – tzv. krizni štab je krv pred očima, meni je samo otužan do ivice povika „kondukter, kesu“.

Budući manje prepredeni i mnogo lošiji glumci od poslodavaca – koji su i sami do zla boga loši glumci – krizne štablije su pokazna vežba terminalne faze nakaznog pretpolitičkog sistema orijentalnog svetosavsko-burazerskog kretenizma i dvestagodišnjeg projekta pretvaranja ljudskih bića u višećelijske paramecijume.

Pre neki dan se pojavila peticija 300 i kusur lekara – koja je do momenta slanja kolumne narasla na preko 2.000 potpisnika, and counting – sa zahtevom da se krizni štab – koji se u međuvremenu pretvorio u krizu zdrave pameti – bude promptno smenjen.

Kakvo je samo združeno ciganisanje – kako kriznog štaba, tako i štapskih poslodavaca (što samo dokazuje da je to isto društvo) – usledilo na vest da se neko drznuo da nešto lane protiv „struke“.

Oglasio se i Visoki Respirator, obavestite se šta je rekao, ja nemam stomak da ponavljam. I šta sad? Kako šta? Biće udarena deblja pendžeta. I vozi, Miško.