Jeste Tomin i Veljin miting bio veličanstven, jeste da je prošao bez incidenata (što je za svaku pohvalu, mada je bilo očekivano), ali kad čovek bolje razmisli: veličanstvenost skupa i opravdanost opozicionih zahteva nekako su ostali u senci razudaje Nataše Bekvalac. A to je, da rečemo, indikativno. Danima (da li već i nedeljama) najugledniji ovdašnji dnevnici direktno prenose brakorazvodnu parnicu poznate umetnice i njenog ex-muža. Što medijima, u suštini, ne treba ni zameriti; to im je u opisu posla. A sad, ako nekome ne smeta da se nelagode njihovih razvoda povlače po novinčinama, to je njihov problem. Hvala bogu, Nataša se razudala, propevala, Tomin miting završen, sve može da se vrati u kolotečinu.
Ali iza svega ostaje nekakav otužno-gorki ukus. Zemlja, naime, u kojoj su melodramski razvodi – da se razumemo, bilo čiji – danima glavna tema, ne bi trebalo da puno očekuje ni od vlasti ni od opozicije. To je pouzdan znak da u toj zemlji života praktično nema. Kada kažem „život“, ne mislim na biološko značenje te reči. To je, za sada, u redu. Metabolizmi kako tako funkcionišu. Prehranjujemo se. Razmenjujemo materije. Ali stvarni životi, sada već velike većine populacije, iščileli su u besomučnosti balkanizovane reprezentacije života, neprestanog reklamiranja jednog postojanja koje je gotovo u celini iščilelo u sopstvenoj predstavi. Istorija se opet ponavlja. I to opet kao farsa. Marks je, recimo, očekivao da se njegova ideja materijalizuje u visokorazvijenim kapitalističkim društvima onoga vremena – tamo gde su se „stekli uslovi“ – a komunizam se primio u zaostalim i vanvremenskim državama. Slično tome se i projekat trodimenzionalne ideologije, umesto u tehnološki najnaprednijim državama, najbolje primio u zabitima poput naše. Na mestu gde je još uvek velika vest pretvaranje juga benzinca u parnu mašinu.
Kakve sad veze imaju Natašina razudaja, Tomin miting i napredne tehnologije? Sad ćemo, ako bog da, da razjasnimo. Samo polako. I strpljivo. Kada se reprezentacija stvarnosti – inače vajkadašnja pojava – isuviše udalji od stvarnosti same (a to je naš slučaj), jebena, da prostite, stranka, nije reprezentacija stvarnosti nego stvarnost. To, to jest stvarnost, tradicionalno je mrska stvar srpskim političkim elitama. Stvarnost se uvek može popraviti, samo je popravka dugačak i naporan posao. Zašto traćiti vreme kada se sve to može efikasno promeniti jednim TV dnevnikom i nekolikim reklamama. Zvuči smešno, ali deluje. Izvesno kratko vreme.
A jaz, jaz se širi. Do te mere da Natašin razvod baca u zasenak prilično posećen miting opozicije. Sa čijim se kritikama aktuelne vlasti u potpunosti slažem. Perspektive, međutim, i opoziciona obećanja ne ulivaju nikakvu nadu. Osim ako ima takvih naivčina koje misle da će smanjenje broja ministarstava i poslanika išta rešiti. Problem je što jaz između reprezentacije realnosti i realnosti nije kao pukotine u metalima koje dovode do loma. Jok, more. Ovo vodi u beskonačnost truljenja. Ali uvek će se neko udati ili razvesti da privremeno skrene pažnju sa toga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
