Ako ste nakon čtenija naše subotnje kolumne malčice mućnuli glavom i saglasili se sa mojom tvrdnjom da najmanje 75% populacije Srbije u muljavinama, lopovlucima, podmetačinama, nameštaljkama, „bahaćenjma“ i sl. ne vidi ništa loše, da tome štaviše teži – iako javno na sve to osipa drvlje – onda ste se vinuli do uvida u čemernost i bezizlaznost naše situacije.
Ali ako mislite da tome nije tako, da ko tako kaže kleveće i laže, e, onda ste, đuturum u deep shit-u, što kažu Anglosasi. Dubinu shita ću proveriti sutrašnjom inspekcijom podfamoznosti, a sada prelazimo na stvar.
Da li vam je ikad pala na pamet pomisao da lošu državu ne čine samo loši državnici nego i loši državljani. Mislite li vi, nadalje, da bolju državu i bolje državnike zaslužuju ljudi koji skinu znak STOP sa raskrsnice da bi zakrpili rupu na svinjcu (primera bezbroj)? Da, da, graknućete, ali to su primitivci koji „podržavaju“ loše državnike. Može biti, stranačka pripadnost tih vandala nije poznata. Ali šta reći o pripadnicima „bolje Srbije“ (imena poznata redakciji) koji su moju malenkost – nakon što je po novinarskom zadatku uradila intervjue sa dva predsednika, Tadićem i Vučićem – stali da saleću da im sređuje direktorske položaje, kredite, građevinske dozvole, itd. (slučaj Tadić) ili da (slučaj Vučić) „urgira“ avanzovanja na poslu i izgradnju kanalizacije u jednom pitoresknom naseju na prilazima Beogradu.
Nagradno pitanje: da li bi drugopomenuti, „bolji“ – da se počem moja malenkost najela gljiva ludara pa „urgirala“ kod Vučića , a da se Vučić nagutao LSD-a, pa im želje ispunio – nastavili da nariču nad Vučićevim kršenjem zakona i ustava. Evo ga i dogovor – o, da, ništa im to ne bi smetalo. Setite se onomađašnjeg primera sa antiprotivnim Ardalionima.
Pitanje – ko je gori, državljani ili državnici, ipak nije toliko tajanstveno kao pitanje šta je starije – kokoška ili jaje. U datom slučaju odgovornost pada na očeve naše državnosti Oni su, štono se kaže, „prvi počeli“. Ali ti svati naprosto nisu znali za bolje Bili su nepismenjakovići rođeni i odrasli u istočnjačkoj despotiji. Opet pitanje. Zašto kasnije, kad su se novodržavnici koliko-toliko opismenili i videli malčice sveta stvar nisu postavili onako kako bog državnosti zapoveda.
Iz dva razloga. Nisu imali vremena ni računa. Umesto da se pozabave uređenjem i jačanjem institucija tek stasale državnosti – a neko vreme je mladoj državi dobro išlo – behu potegli da oslobode Srbe po „srpskim zemljama“, iako nisu bili oslobodili ni Srbe u kneževini, niti su to učinili do dana današnjeg. Treba li reći da su na „oslobađanju“ državnici masno zarađivali.
Pitanje od 1.000.000.000 sendviča – a zašto to danas ne učine. Odgovori je isti – nemaju računa ni vremena. Zašto nemaju računa, ne treba valjda ni objašnjavati, a vremena nemaju naprosto zato što je vreme isteklo. Kraj priče.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.