Pluralizam zlih očiju

Kao „Srbija u malom“, Komentatorluk je moja eksperimentalna laboratorija.

Najbolje je tu parafrazirati komunističku parolu – ja gradim Famozno, Podfamoznost gradi mene.

Evo kako to funkcioniše u praksisu.

Lansiram, recimo, neku dubaru, sutradan zavirim u Komentatorluk i tačno vidim kako će na ovaj ili onaj događaj reagovati ostatak, tj. Srbija „bez pokrajina i Podfamoznosti“.

Retko kad omanem u predviđanjima.

Evo rezultata jednog recentnog eksperimenta.

Bezbeli se sećate da najneprejebivijim među neprejebivcima nije promicalo da se (fakat zastarelom) nadfamoznom slikom lažno predstavljam mnogo mlađim nego što jesam i time dezinformišem javnost do mere da je jedan komentator – videvši me na Sajmu knjiga – ustanovio (i SNiS-u obznanio) da „ne ličim na sebe“.

Tome se moralo stati na put. Kad je kucnuo čas apdejtovanja, od nekoliko fotografija koje mi je glodur Draža ponudio na izbor, odabrao sam ovu (eno je gore) na kojoj – ako je to uopšte moguće – izgledam još stariji nego što jesam, unapred svestan da ni ta ružna slika o meni neće ispuniti visoke standarde omatorelosti, odrtavelosti i ružnoće koju neprejebivci očekuju od mene.

Pokazalo se da sam podfamozne reakcije predvideo „u sridu“, uključujući i finesu poput „jednačenja po crnoj vijetnamci“ kojim sam doveden u mističnu vezu sa Vulinom.

Koga interesuje neka u Podmfamoznosti potraži seirenja nad mojim ništavnim izgledom – koji, opet, nedvosmisleno ukazuje na moju prodanost Vučiću – a mi idemo dalje, ovo je bio samo uvod u traktat o zlim očima, temu naše današnje kolumne, a možda i mini serijala, tko zna.

Budući već dvesta godina obučavani – bolje reći dresirani – da zlo uvek vide negde drugde i u nekom drugom, Srbi su – čast retkim izuzecima – s vremenom izgubili sposobnost da vide bilo šta dobro, što ih, međutim, nije učinilo filosofskim sledbenicima velikog antropološkog pesimiste, Šopenhaura – to bi bio bingo – nego beslovesnom masom kojom je u stanju da manipuliše svako ambicizono (i kradljivo) siroče kome se navije Sebastian.

Tumarajući tako od Save Kovačevića do Svetog Save, od Marksa do svetog Marka, od Marije Egipatske do Marije Šerifović na kraju smo dospeli u ovo što „ovako nikada nije bilo“, mada držim – i mogu dokazati – da je oduvek ovako bilo, samo što je sada, kada je doteralo cara do duvara, postalo vrišteći očigledno.

Trenutno stanje na terenu je ovakvo: vlast u opoziciji vidi oličenje zla (fašizma), opozicija, opet, u vlasti vidi sumu svih zala, a da sve bude zaguljenije, obe su strane u pravu, a šta je dalje bilo i šta će dalje biti ovako kako nikada nije bilo, o tome se obavestite sutra jer prekardaših.