Kad god je neki belaj na sceni ili na vidiku, podgreva se ona bajata priča o srpskoj podeljenosti. Tako je bilo i ovoga puta. Krivica za rastući pesimizam prebačena je na kletu srpsku podeljenost. Ta „podeljenost“ je samo jedan od izanđalih stereotipa o nacijama, poput onih o lenjim Crnogorcima ili škrtim Škotima. Čovek bi rekao da je ta podeljenost srpski ekskluzivitet. Ima podosta delija koji se time pomalo i ponose. Kao bajagi, mi smo individualci, sjajni smo kao pojedinci, ali nam timski rad nešto ne ide od ruke.
Rekao bi onaj moj novinar s Marsa da ostali narodi ovoga sveta žive u blaženoj slozi i svetom jednoumlju. Što naravno nije slučaj. Sve podele koje postoje među Srbima, postoje i kod drugih naroda. Eto, jadamo se da je rascep na četnike i partizane naša zla kob. Ali ne treba ići daleko, ne dalje od Soluna, pa videti da i naša pravoslavna braća, Jelini, imaju isti problem. I u Heladi je, neposredno po završetku Drugog svetskog rata, besneo građanski rat između komunista i monarhista. Nije se taj rat vodio u rukavicama. Daleko od toga. Žestoko je i krvavo bilo. A opet, Helada se posle građanskog rata nekako dozvala pameti.
Onda su na vlast došli zloglasni pukovnici. Taj režim je po mnogo čemu bio neuporedivo gori od, recimo, Miloševićevog (masovne likvidacije stvarnih i fiktivnih političkih protivnika); samo su Grci imali nesreću, a pukovnici sreću da im diktatura zapadne u vreme kada se drugačije gledalo na ljudska prava i kada se niko nije mešao u unutrašnje stvari država. Pod uslovom da ne prave probleme van svojih granica.
Kako su došli, pukovnici su tako i otišli, a Grčka se ponovo konsolidovala i postala članica EU. Evo, sada joj ta mrska Evropa vadi fianansijsko kestenje iz vatre. Suvišno je i govoriti da i u Grčkoj postoji i levica i desnica, da se i tamo glože evroskeptici i evroentuzijasti, da i tamo ima konzervativaca i liberala. Ali Grčkoj, i tako srpski podeljenoj, iz nekog razloga ipak mnogo bolje ide nego nama. Uzeo sam primer Grčke iz prostog razloga što je tamošnji nivo političke stabilnosti, ekonomskog prosperiteta i pravne efikasnosti najviše čemu se možemo nadati u nekoj neodređenoj budućnosti. Ne treba previše od nas očekivati. Švedski standardi i slična bulažnjenja najobičnija su propagandna patka.
Pa dobro, zbog čega je naša podeljenost kobnija od grčke ili bilo koje druge? Zbog zadrtosti, gospodo. I u većini ostalih zemalja, partikularni interesi nastoje da zagospodare javnim poslovima. Ali mi idemo korak dalje. Svaki od srpskih partikularnih interesa zdušno radi na tome da eliminiše svaki drugi pogled na svet, svako drugo mišljenje i da se apsolutizuje kao božanski poredak. Samo što se to ne zove „podeljenost“ nego totalitarizam.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
