Foto: Stanislav MilojkovićNašu današnju kolumnu pišem u „kapacitetu“ ministra prosvete, nauke i tehnologije u vladi „u senci“ koju je sastavio i u jučerašnjem Danasu SNS-u podastro Milojko Pantić, na čemu mu – spreman ko zapeta puška da preuzmem portfelj – od srca zahvaljujem.
Ali bojim se da nama nema spasa. Bar ne u dogledno vreme. Jer pazite. Ako sam dobro razumeo Milojka, nacionalno spasonosne ministarske personae dramatis trebalo bi da zasednu „na vladu“ kad, citiram „na sve moguće znane i neznane načine bojkotujemo ovu vlast i nateramo nelegitimnog i neustavnog predsednika, vođu korumpirane vlasti da odstupi i podnese ostavku.“
Lepo zamišljeno, ali ima tu mnoštvo raznoraznih „ali“. Evo ga prvo. Vučić nije čovek odstupanja i olakog podnošenja ostavki (evo ga još jedno „ali“, ali to u Srbiji nije izuzetak, nego pravilo).
Toj nesklonosti naruku mu ide što uopšte nije nelegitiman – izabran je na neposrednim predsedničkim izborima – iako je tačno da ustav tumači, da kažemo, kubistički.
Nije ni to poslednje „ali“. Evo ga još jedno – ali ustav je isto tako, samo tiše, tumačio i prethodni predsednik za koga su na neposrednim izborima glasali VBA i KOS – pardon, narod – i to upravo zato da bi ustav bio tumačen kako Bubanj kaže, mislim na kasarnu, ne na muzički instrument.
Vučić je, dakle, osim carskog trona i ključeva riznice Nemanjića, u nasledstvo dobio i kubistički odnos prema ustavu. Sada dolazimo do srca tame svih naših problema, do nerešive kvadrate kruga političkog sistema podnaredničkog pluralizma. Svi su „srpski vladari“, uključujući i one hrvatskog porekla, bili legitimni, ali ni jedan do njih (i brojčano ni 1) nije davao ni pet sitnih para na ustavnost, onaj hrvatskog porekla to čak nije ni krio.
Svidelo se to nekom ili ne – meni se, recimo, ne sviđa, jer me košta ministarske fotelje – kakvim god nelegalnostima pribegavao, a neprestano pribegava, Vučić ostaje legitiman predsednik, kao što će legitiman, ali prema ustavu nehajan, biti i onaj koji dođe posle njega, jer suština gorepomenutog političkog sistema ( i nevolja koje proizilaze iz njega) i jeste legitimizacija bezakonja.
Sledstveno nema nam ni spasa ni Vlade nacionalnog spasa sve dok se ne primeni provereni mehanizam koji će (procenjujem u podalekoj budućnosti) suverenitet vratiti skupštini, a predsednika, vladu i ostale institucije postaviti ispod, a ne iznad zakona.
Ali koji je političar u Srbiji – osim onih koji su klinički ludi – toliko lud da bude ispod zakona kad već zahvaljujući tupoumnosti takozvanog biračkog tela može biti iznad zakona i ustava i na toj poziciji vrlo lepo zaraditi, stopostotno siguran da će mu oni koji legitimno dođu na vlast posle njega lopovluke doduše nabijati na nos, ali da ih neće, kako se to kaže, procesuirati. Kužite, li stari moji. Kužite moj ministarski Sebastian.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
