Izgleda da je Udba ipak malo smanjila doživljaj. Ili se – pre će to biti – više oslanja na visoku tehnologiju nego na ljudske resurse. Koji su, istini za volju, u ovoj zemlji neiscrpni. Sve u svemu, kakva-takva demokratizacija drastično je umanjila značaj jednog društvenog sloja, koji u engleskom jeziku mnogo tačnije nego u srpskom definišu kao rats, doslovno – pacovi, preneseno – potkazivači. Ne znam kako s cinkarenjem stoji među drugim narodima, ali ovde je to bila gotovo pa privredna grana.
Nismo, doduše, otišli tako daleko kao što se išlo u Rusiji, prvom stubu naše spoljne politike, gde je Pavlik Morozov, klasno svesni dečak koji je potkazao sopstvene roditelje, postao slavna ličnost i verovatno dobio neki komsomolski Oskar popularnosti. To ne. Naši su pacovi bili nekako skromniji; glavno im je bilo da služe partiji i otadžbini, pa ako ih se sete za Dan bezbednosti, sete se. Ako ne, oni su svoju dužnost ispunili. Dobro, komunizam je i inače bio sistem koji je išao naruku nekažnjenom ispoljavanju najmračnijih ljudskih osobina. Ali, komunizam je kod nas, navodno, srušen; demokratski sistem, navodno, uspostavljen; Udba se, navodno, okrenula sofistikovanim sokoćalima; Dušan Kovačević odavno majstorski izvrgnuo ruglu doušnički mentalitet. Cinkarenje, međutim, nije iskorenjeno. Sada je, istina, bezopasno po ocinkarene. Ali je podjednako odvratno i veoma, veoma štetno za društvo.
Čitam tekst u Danasu posvećen onom nesretnom mitingu i vidim ispod, među komentarima i ovaj: „Ja nemogu da zamislim čoveka koji piše ovaj tekst!!! Da li stvarno veruje u ono što piše ili dobije od amera već sve napisano?! Neverovatno!!!“ Srbijanski syberspace vrvi od takvih, sličnih i jadnijih komentarčića. Kao i njegove preteče iz SFRJota i ovaj je komentator načelno na braniku otadžbine. Zbog nezainteresovanosti Udbe za takve stvari, komentator se sada via www obraća najširoj javnosti, ali ipak poštuje pravila službe i ostaje u anonimnosti. On, zapravo, hoće da kaže sledeće: „Redakcija i novinari Danasa su izdajnici.“ Ne bi ovaj komentar zasluživao pažnju, mogao bi se, uostalom, podvesti pod slobodu izražavanja da se iza svega ne nazire jedan poveliki kostur i romanu srpske politike. Problem je, naime, što bi citiranu komentatorovu rečenicu potpisali svi učesnici postsecesijske Grand parade. Što je ta rečenica, zapravo, čitava ideologija i politička filozofija tih ambicioznih pokvarenjaka i skuodomnika. Odavno smo zaključili da nitkovluk nije krivično delo i da je uglavnom bezopasan. U koliko-toliko redovnim situacijama pustoši uglavnom njih same. E, zbog toga ta gospoda nipošto ne vole redovne situacije i miran život. Zbog toga, još uvek dosta uspešno, sve braneći nacionalne interese i dostojanstvo, neprestano indikuju vanredna stanja, krize i belaje. Pa kad im se posreći da nas zadesi neka nesreća, poput otcepljenja Kosova. Eto njih zapenušanih da nas zaviju u još crnje crnilo. A onda, kada se javnost opravdano zapita zašto su politički kriminalci i podstrekivači demoliranja Beograda još uvek na slobodi, onda se čuju glasovi sledbenika koji tvrde da su tekstove pisali, je li, „ameri“. Kako ono ide ona tupsonka reklama za kosmodisk: „Neverovatno, ali još uvek deluje…“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
