Političko dupe

Jučerašnji utorak bio je poseban jer je u kolumni jedan od junaka bila i moja malenkost, koju je krle22 velikodušno uzeo u odbranu od JexS-a i naše vodeće influenserke, Vesne Pešićke.

Ne treba valjda ni pominjati da je i ovoga puta krle22 bio polovično u pravu. Vaistinu je u pravu kad kaže da za JexS-a – da sam počem krenuo influenserkinim stopama i proglasio ga „i dalje najboljim političarem“ – ne bih bio „beznačajan pisac i Bebin i Vučićev potrčko“, nego velikan pisane reči i ličnost od integriteta, možda i „moralna gromada“.

Ali to je, da kažemo, otkrivanje rupe na saksiji. Opštepoznato je da je u Srbiji „veličina“ pisca (lekara, pekara, apotekara) obrnuto proporcionalna dubini piščeve (lekarove, pekarove, apotekarove) uvučenosti u ovo ili ono visoko dupe. Zato nam pisaštvo, lekarstvo, pekarstvo i apotekarstvo i jesu takvi kakvi jesu.

Krle je, međutim, imao i primjedbe.

„Zar Basara zaista misli da je 2008. bilo bolje da vladu naprave SPS i SRS kojim u tom trenutku šefuje Šešelj iz Haga.“

Da, Krle, zaista tako mislim.

Tako sam mislio i 2008. i ne samo da sam mislio, nego sam sa ovog mesta JexS-a huškao da se odvaži na taj čin, da ode u opoziciju, da se reši „mangupa iz svojih redova“, konsoliduje DS, pa da se – nakon što se SPS i SRS grandiozno olupaju i sebi i drugima o glavu – 2012. ojačan vrati na vlast.

Čak sam i baba-Kuranu animirao da JexS-u šalje apele iz Stopića pećine i da mu proriče da će – posere li se na program DS-a i uortači li se sa Dačićem – završiti u ropotarnici istorije. DŽaba, džaba, džaba.

Idemo dalje.

Piše krle22 da mu je floskula „politička pozadina atentata oduvek delovala kao da nema nikakve veze sa željom da se otkriju nalogodavci za ubistvo Đinđića“.

Ono, fakat, „politička pozadina“ zaista zvuči rogobatno, nekako asocira na dupe, ali i treba da asocira na dupe, jer je onovremeno upadljivo nepreduzimanje mera da se istraži Đinđićevo streljanje direktna posledica razmišljanje dupetom (i straha za dupe).

Đinđić nije ubijen zbog kockarskog duga ili zbog krvne osvete, nego zato da bi politika koju je započeo bila obezglavljena, a ta je politika nakon neuspeha puča mogla biti nastavljena samo odlučnim DS-ovim distanciranjem – uključujući odlazak u opoziciju – od svih politika i političara koji su od streljanja videli vajde.

Nisam post festum otišao tako daleko da JexS-a optužim za zlu nameru i predumišljaj, daleko od toga, konformizam je bio u pitanju. I još nešto – naivna nada da se sa đavolom može orati, a ne drljati guzicom i da se sa pomenutim mogu tikve saditi, a da ti se ne olupaju o glavu.