Lepo ga, bogme. Čeda u četvrtak očita bukvicu potpredsednici takozvanog parlamenta Gordani Čomić koja je potpredsedavala sednici umesto taknoćutne Slavice Đ. D. Jovanović se, izgleda, vratio u opozicionu formu, nadajmo se da će u formi ostati i ubuduće. A nadajmo se da će njegov govor imati i nekog stvarnog efekta.
Elem, Čeda je u parlamentu rekao ono što svi znamo, što znaju i vrapci iz parlamentarnog oluka, a što se niko ne usuđuje da javno kaže iz straha od ko zna koga i ko zna čega, to jest da se i vladina i opozicijina kosovska politika raspala na paramparčad, da se hitno nešto mora preduzimati i da je čak i za naše prilike isuviše imbecilno raspravljati o toksičnim materijama, valjda su one bile na dnevnom redu, u trenucima u kojima stvar na kosovskim barikadama samo što nije izmakla kontroli.
Ali ko da preduzme? Dok na barikadama kuva, u Beogradu život teče uobičajenim tokovima, dakle: saobraćajna gužva, poneka pljačka banke, promocije kosovobraniteljskih knjiga, tišina u tobožnjim državotvornim strankama, nema nikakvih saopštenja, svi junaci nikom ponikoše, a srpska politička i svaka druga laž gola tumara ulicama.
Pre deset-petnaest godina napisao bih da je ćorsokak dobra prilika za otrežnjenje i racionalno pristupanje nagomilanim problemima, ali me je iskustvo naučilo da nema te dobre prilike – čak kada se i ukaže – koju srpski političari neće pretvoriti u lošu, i to zarad najsebičnijih i najpartikularnijih interesa. Ima dole, u Mitrovici, jedna ekipa koja ne zarezuje ni Prištinu ni Beograd, ni Tačija ni Tadića, ali je jedna stvar sasvim sigurna: papreni računi koje ta ekipa bude napravila biće prosleđeni Beogradu i Tadiću, na ruke.
Tako to, dame i gospodo, biva kada država radi šibicarski, ispod žira, vaninstitucionalno i kada se oslanja na „goloruki narod“ kome obećava kule i gradove i godinama ga ubeđuje da živi u Srbiji, a da je okolna realnost najobičnije priviđenje. Stvar se dodatno komplikuje kada se država uortači s profesionalnim patriotima, spremnim da proliju poslednju kap tuđe krvi zarad „teritorijalne celovitosti zemlje“.
E sad, živo me interesuje kakva li je situacija u beogradskim političkim musafirhanama i divanhanama? Mora da je napeto, gotovo kao na barikadama. Nije da nema izlaza. Izlaz uvek postoji. Ali kako sad – uoči kletih izbora, izgoreli dabogda – izaći pred takozvano biračko telo i reći: mi smo vas, gospodo, masno lagali čekajući da se dogodi čudo, čudo se nije dogodilo i eto nas, sviju skupa, sa nosevima šupljim do očiju i sa nogama koje nam ponovo rastu iz dupeta.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
