Ne sećam se da li sam u mini-serijalu o srpskim zanatima pominjao jedan od najnovijih i najatraktivnijih – pisanje i potpisivanje peticija? Ako nisam, danas ću ispraviti istorijsku nepravdu. Biće tu i malo samokritike jer se i moja malenkost – u svojstvu potpisnika – višekratno odavala tom zanatu.

Krenimo od početka. Davnih godina, za SFRJotovog vakta, smatralo se da je čovek uspeo u životu i postao “neko i nešto” tek kada mu poture neku peticiju na potpis. Ideja svake peticije je da namami što veći broj poznatih ličnosti “iz svih oblasti života” koji svojim ugledom treba da izvrše politički pritisak da se neka pravedna stvar uradi ili, pak, da se neka nepravda ispravi, pa je otuda razumljivo da se na svim peticijama oduvek nalazilo i podosta dilbera koji su hteli da postanu ugledni i poznati tako što će potpisali peticiju. Ali tako to ide: kvalitet se rađa iz kvantiteta.

Ako dobro pamtim, prva peticija koja mi je podastrta na potpis – a čije me je potpisivanje ispunilo velikim ponosom i osećanjem samovažnosti – bila je ona za promptno oslobađanje Vojislava Šešelja iz KP doma Zenica. Nije ta peticija bila džaba krečenje. Podigla je poveliku furtutmu, odjeknula “na Zapadu” i cela stvar je rezultirala Šešeljevim oslobađanjem i preseljenjem u slobodarski Beograd. Uopšte se ne kajem što sam potpisao tu peticiju – Šešelj je tada mardeljao na pravdi Boga – druga je stvar što se posle oslobođenja okanuo internacionalizma i marksizma (disciplina u kojima je postigao zapažene rezultate) i posvetio se srpstvu i četništvu.

Poslednja peticija koju sam (koliko juče) potpisao beše Deklaracija o istovetnosti policentričnog jezika Južnih Slovena, koja je takođe podigla izvesnu furtutmu, ama ni izbliza tako gromoglasnu kao najnoviji hit u svetu peticija, u kojoj ugledni potpisnici od Popečiteljstva narodnog prosveščenija zahtevaju izbacivanje Darvina i njegove teorije evolucije iz školskih planova i programa.

Nije nepoznato da moja staromodna malenkost – u granicama svojih skromnih mogućnosti – čvrsto veruje da je ovaj svet i čoveka u njemu stvorio Gospod Bog, ali uprkos tome nipošto ne bih turio potpis na antidarvinističku peticiju. Ponajpre zato što nemam ništa protiv Darvina i njegove teorije – čovek je kao i mnogi teoretičari pre njega kopao zamku i stvarnost je, bogme, dugo upadala ( još upada) u nju – a potom zato što mi je tekst peticije zaličio na jeftin politički pamflet koji navraća vodu na vodenicu zaumnih politika. Školskih planova i programa što se tiče, ostajem pri stanovištu da u njima treba da budu zastupljene i kreacionistička i evolucionistička teorija, pa neka đaci biraju koja im bolje odgovara. Pa je otuda razumljivo da se na svim peticijama nađe i popriličan broj dilbera koji bi da činom potpisivanja postanu neko i nešto.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari