Politizacija kosmologije 2

Kako sam se jutros sabajle obavestio, predsednik Skupštinskog odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Muamer efendija Zukorlić “smatra” je da peticiju “ne treba ignorisati” i da bi “inicijativa” skorih dana mogla da se nađe na nekoj od narednih sednica Odbora, odakle će, pretpostavljam, biti prosleđena poslanicima na – razmatranje.

Za razliku od efendi Muamera moja malenkost smatra da je peticiju trebalo ne samo ignorisati nego je zgužvati i baciti u kantu za otpatke, ako ne baš i upotrebiti je u sramne klozetske svrhe. I to iz više razloga. Razlog prvi. Držim da ni Visoki odbor ni Skupština nisu nadležni za predstojeću raspravu jer pitanje stvaranja sveta i čoveka nije političko nego ili (u slučaju kreacionista) versko ili (u slučaju darvinista) naučno.

Razlog drugi. Namera sastavljača i potpisnika peticije nije – iako se Zukorliću prividelo da jeste – ispravljanje “istorijske nepravde” nanete Tvorcu vaseljene, nego navraćanje vode na vodenicu opskurantskih (i bezbožničkih) politika koje – kako sastavljači i potpisnici pogrešno misle – najbolje rezultate daju u atmosferi zasićenoj dimom tamjana.

Razlog treći. Večno pitanje – koje, da ne bude zabune, neprestano treba postavljati – da li je svet i čoveka stvorio Gospod Bog ili je svet oduvek bio tu, a čovek se u njemu pojavio nakon dugog i pobedonosnog marša kroz institucije evolucije, nema nikakav praktičan značaj za istoriju i život, kao što, s druge strane, istorija i život nemaju nikakav uticaj na opstojnost i (ne)prihvatanje kreacionizma ili darvinizma.

Uzmimo primer. U vreme mog detinjstva, dečaštva i mladosti, u SFRJotovim školskim planovima i programima – i, uopšte, u javnosti – nije se smelo ni zucnuti da je Bog tvorac neba i zemlje, pa ipak je u tom i takvom okruženju stasala jedna dr Ljiljana Čolić, koja je nadljudskim naporima sačuvala plamen kreacionizma i koja – kada je za to kucnuo čas i kada joj je Referendumski Lopov to omogućio – beše nameračila da iz školskih programa izbaci darvinizam i da kao jedinu zvaničnu verziju ustoliči kreacionizam. Da je Čolićki to počem pošlo za rukom – kao što nije – mislite li vi da bi darvinizam prekrili snegovi, ruzmarin i šaš? Ja ne mislim i – štaviše – mislim da bi mu išlo isto tako dobro kao i sada jer lična uverenja naprosto izmiču zakonskoj regulativi, a pogotovo školskim planovima i programima. Nevolja je, međutim, što u Srbiji zakonskoj regulativi izmiču i stvari koje po definiciji ne bi smele da joj izmiču, a zašto je to tako po meni je veća misterija od misterije stvaranja sveta.