Polusvetska politika

Političari malih naroda koji su poslušali mudrost svojih naroda, gledaju kako da u dodiru sa silnima pronađu zlatnu distancu na kojoj niti se smrzavaju niti ih vatra prlji.

Političari pak našeg malog naroda ne daju pet para na mudrost „našeg naroda“ – na bilo koju mudrost, uostalom – i srljaju ko muve bez glave na sretenja sa silnicima ovog sveta, Naše Visoko Biće tu nije nikakav izuzetak.

Setimo se kako su se JexS i Referendumski Lopov potukli u predsoblju Putinovog mutlaka oko prava prvenstva ulaska u Najviše Slovensko Dupe.

Još birvaktile smo apsolvirali da je čovek mali rastom samo kad savladan kompleksima preduzme da izgleda veći nego što jeste.

Slično važi i za narode, države i državnike. Svaki pokušaj da se državnik nekog malog naroda – naročito našeg – spajta na prst u dupe sa državnikom neke velike sile, završava tako da državnik malog naroda izgleda kao  provincijski đilkoš visok 165 koji se natakario na štikle i natapirao kosu da bi izgledao kao da ima 185.

To mene ne zabrinjava, naprotiv, ponekad mi bude i melem za dušu, ali me zabrinjava kad se državnici velikih sila počnu ponašati iskompleksirano kao državnici malih naroda.

Tu pre svega mislim na Trampovu đilkošku potrebu da Vučića i Hotija – u globalnim razmerama vaistinu beznačajne pojave – napravi dodatno beznačajnim usedajući ih u stolice nalik magarećim klupama i poklanjajući im olovke iz gift šopa (cena 50 centi) za uspomenu i dugo sećanje.

Iz arhivskih snimaka koji su (iz niskih pobuda) prepravili srpske društvene mreže lepo se videlo da Nikson i Buš nisu postupali tako sa Titom i Đinđićem, što ne znači da su Niskon i Buš nešto naročito uvažavali Tita i Đinđića – političari nikoga ne uvažavaju – ali znači da su uvažavali dobre diplomatske običaje, što je za rezultat imalo relativno podnošljivo guzeljanje ovog guravog sveta na putu u propast.

Još je besmislenija – zapravo na nivou je Zore Čučkuše – bila FB objava Mare Zaharove koja je Visoko Biće uporedila sa Šeron Stoun, a koja je – kad su njeni poslodavci dokonali da bi to moglo uticati na smanjenje srpskog uvlačenja u rusko dupe pribegla vađevini da je bajagi pogrešno shvaćena i da je u stvari Tramp pokaza mindžu Vučiću, a ne Vučić Trampu.

Onda je trnje iz mindže (čija god bila) pokušao da izvadi i spoljni Lavrov koji je u telefonskom razgovoru sa Vučićem blagoizjavio da će Rusija i dalje „nastaviti da pomaže Srbiju“, što se moglo očekivati, ali što me je tek dodatno zabrinulo.

Eto, poslovi ovoga sveta su dopali ruku napred opisanih individuuma, sledstveno gornji naslov ne treba čitati u značenju politika jedne polovine sveta, negu u smislu – politika polusveta.