Krstić se baš navukao na „Danas“. Kao nekada drug Tito sa naslovne „Borbe“, Krle nas gotovo svakodnevno posmatra sa naslovne „Danasa“. Još malo pa ćemo imati kult ličnosti. No, dobro, neće to biti ništa novo. A ne mora da bude ni loše. Ja idem čak tako daleko da predlažem redakciji „Danasa“ da Krletovu sliku postavi kao standardni deo dizajna.
Kao i svi Srbi na vlasti, bez obzira na epohu i ideologiju, Krstić ima potrebu da javnost ubedi u istinitost svojih stavova. Uporno tvrdi da su njegovi blogovi i polemički tekstovi isključivo njegovi „poluzvanični“ stavovi. A ja, ne manje uporno, tvrdim da su to prikriveni stavovi Demokratske stranke kao celine. To što su konfuzni i što proizvode sve veću konfuziju, Krstićev je i demokratskostranački problem. Ja zapravo – ne samo u tekstu „Sumrak idola“ – povremeno ukazujem na pogubnost te dezorijentacije na sveopšte prilike u Srbiji.
Da nisu zaslepljeni lakim kešom i teškim ambicijama, svakako bi se i viđeniji demokrati zabrinuli nad činjenicom da je u ovom momentu DS rigidniji i anahroniji i od SPS-a, recimo, i samo malo bolji od SNS-a. Krstić će nesumnjivo skočiti kao oparen i gorljivo dokazivati kako nisam u pravu. Dobiće još jednu naslovnu stranu. Ali, mene što se tiče, rasprava sa DS-om i Krletom je završena zauvek.
Jer kada određena politička grupa prividi vlast kao vrhunsku vrednost i krajnji cilj, đavo vrlo brzo dolazi po svoje. A već je jako blizu Krunske. Drugačije nije moglo ni biti ako imamo na umu da DS vodi politiku kučnih i ličnih prijateljstava. Kamen spoticanja je u ovom slučaju Dobrica Ćosić, siva eminencija DS-a. Ne kao čovek i ne kao pisac romana anahronih još u vreme objavljivanja, već kao simbol političkog promiskuiteta, džiberskog utilitarizma i malograđanskog šovinizma, koje ovaj seoski opsenar već decenijama vešto prekriva jadnim velovima tobožnje „brige za srpski narod“. Neskrivena DS-ovka podrška ovom „velikanu“ i stavljanje državnih resursa u njegovu službu („Službeni glasnik“) nedvosmisleno potvrđuje da sam u pravu. Pa kada Krle napiše da je samo onako uzgred, sikćući na Mirka Kovača, pomenuo i moje mišljenje o Ćosiću, a da pri tom nije osporio tačnost mojih tvrdnji o komesaru, onda mi to najviše liči na one devojke koje bi da se karaju, al’ da im ne uđe. Ili na one đuvegije koji bi, da porstite, i da stisnu i da prdnu. Da ne dužim: ne može se raditi na modernizaciji ove nesretne zemlje i sprovoditi u delo dementne Ćosićeve ideje. Dali ste, gospodo demokrati, lepu sumu da se uhvatite u kolo sa Ćosićem. Ali Srbija je ovo – daćete i stoput toliko da iz kola izađete. Samo neće moći, bato. Jer ja tvrdim da su to prikriveni stavovi Demokratske stranke kao celine i u tom kolu kolovođa Rogonja, lično.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
