Poprečni presek

Podfamoznost je – već smo to apsolvirali – Srbija u malom, takoreći poprečni presek, što će reći da bi u slučaju da svi punoletni građani Srbije napišu podfamozni komentar, a da to Danas objavi – a nije daleko dan kada će to i uraditi – odnos lucidnih razmišljanja i suvislosti kontra tupoumnosti i kretenizma bio isti – 45:1. Naravno u korist tupoumnosti i kretenizma. (Ova se procena, inače, odnosi na simpatizerstvo opozicije.)

Prljavi inspektor Hari je još davnih dana ustanovio zapanjujuću sličnost između mišljenja i dupeta – svi ih imaju. Ja sam, međutim, uočio i jednu razliku – svako ima svoje lično dupe, dočim je (bar u Srbiji) mišljenje kolektivno, ali provizorno podeljeno na dve škole, da se Vlasi ne bi dosetili.

Rezultat tog mentalnog poremećaja istovetan je situaciji u kojoj bi šest miliona individuuma kenjalo kroz samo dva dupeta – stravično zagušenje i aerozagađenje. Oprostite na izrazima, znate da sam čovek klozetskih metafora.

Prečitavajući komentare na kolumnu „Onaj sa N1“ – čast nekolicini iz onih „1“ – ustanovio sam da više nego ubedljiva većina podfamoznika piše manje više istim stilom i rečnikom kojim Atlagić i Martinović govore u skupštini i ne bi mi jasno zašto se bune.

Prvi, recimo, opozicioni komentar glasi: „Smeta ti šajkača.“ Pa čekajte, zar to nije isti mentalni sklop koji na pitanje „zašto bacate 100 miliona evra na jarbol visok 300 metara odgovara“ – „smeta vam srpska zastava, a“, a na pitanje „jesi li pljačkao trafike“ – uzvraća: „kako te nije sramota da me to pitaš dok Hilandar gori“.

Još ubedljivija većina ne vidi nikakav promašaj u N jedinicinoj praksi da mazohistički i (in)direktno prenosi skupštinska napušavanja raznoraznih antiprotivnih persona dramatis, a pitanje je dana kada će i slučajni prolaznici doći „na tapet“.

Majke opozicione i N jedinice invencije očigledno (misle) da misle da će u njima sklonoj populaciji koje se – bez ikakvog pokrića, treba naglasiti – smatra „boljom“ i „pristojnijom“ Srbijom, prizori ovlaš politizovanih skupštinskih nervnih slomova i pseudologija fantastika izazvati „bunt“.

Ali tu su se (kao i u mnogim drugim stvarima) zajebali u računu jer je njihovo simpatizerstvo istog mentalnog sklopa kao Atlagić, Martinović i (nova nada) Kebara, s tom razlikom što se napred pomenuti ne ustručavaju – ponosni su štaviše – da bulazne javno, u skupštini, pod punim imenom i prezimenom, dočim to „bolji“ i „pristojniji“ Srbijanci čine u podfamoznom mutlaku pod psedonimima „zemljak“, itd.

Carstvije, dakle, Visokog Vučića nije nikakva anomalija, nego je pravo (i jedino) lice Srbije. Možda i poslednje. Pre nego što na površinu ispliva njeno naličje.