Posleratno pravo

Upozorenje! Još li jednom čujem nekog da dame i gospodu poodmaklih godina, koji im nisu ni rod ni pomozibog, naziva „bake i deke“ takvog ću sa ovog mesta poimence terati u tri pizde lepe materine. Dr Jankoviću, watch your mouth.

Opštepoznato je da mačije jebalište – u domaćoj i stranoj javnosti poznatije kao Republika Srbija – pada na svim ispitima i da je zato neumorni ponavljač istorije.

Lakoća, međutim, sa kojom je vlast donela uredbu nezabeleženu u istoriji rasizma – totalnu zabranu kretanja starijima od 65 – epistemološka i moralna otupelost sa kojom je tzv. demokratska i opoziciona Srbija sramnu uredbu primila k znanju (pa je čak i „podržala“) kao i bespogovornost sa kojom je populacija 65+ prihvatila tu nakaznu „meru“ pouzdan su znak da padanja na ispitima i ponavljanja istorije tek slede.

Kao moronsko opravdanje za tu uredbu – zbog koje bi neko morao na sud, ali se tamo neće naći – bila je famozna „vulnerabilnost“ starijih, koji su, ko biva, podložniji zarazama.

Nije sporno da starije osobe više obolevaju i češće umiru nego mlađe, ali sama činjenica da su N. N. starci/ice u Srbiji – Srbiji uprkos – doživeli 75, da kažemo, svedoči da još kako znaju da se čuvaju i da bi, da su počem živeli u Danskoj, zacelo poživeli najmanje 150 godina. Možda ipak ima trunčica istine u lupendranjima jednog od stubova krzinog štaba, onog estradnog dr Lelemudovića-Šarlatanovića da „nam“ je vekovno gladovanje predaka ojačalo „genom“.

Već se čuju (za sada stidljivi) glasovi iz nerežimske „struke“ da postoje „indicije“ de je 45-dnevni strogi zatvor (u mnogim slučajevima i samica) odneo više režimu dragocenih staračkih života nego što bi ih odneo kovid 19, a da će ih u nedeljama koje slede tek odnositi zbog raznoraznih komplikacija izazvanih nekretanjem i nepotrebnim stresom.

Potpukovnik Kon je tek u sumrak epidemije dokonao da je za dijabetičare – među koje i on spada, ali on je sve vreme bio u prilici da se kreće – nekretanje „pogubno“, što bi reko naš narod, dočim obolele od kardiovaskularnih bolesti, za koje je mirovanje možda i pogubnije, nije udostojio ni pomena.

Ali kao što onomad napisah, poslednjih meseci se ne računa da si umro ako ne zamakneš od kovida 19, a ako se ipak i uračuna, onda se računa da su umro na svoju ruku, za svoj groš i da država i „zdravstveni sistem“ s tim nemaju ništa.

No dobro, epidemija jenjava, život se polako vraća u normalne tokove (koje crne normalne, kad su bili normalni) valja se pozabaviti i ekonomijom, pa su se, kako saznajemo iz raznoraznih, obično dobro obaveštenih, procurotina, i neke krizne štablije/ke okrenule primamljivim, rodbinski sumnjivim tenderima i sličnim plenom na koje im ratno pravo rata protiv kovida 19 daje pravo na koje nemaju pravo.