Poslovni rizik

Što reko Marinko M. Vučinić, „meritum spora“ je bila pokvarenjačka legalnost muljatorskih ugovora između RTS, Telekoma i uticajnih srpskih poltičara (svih vremena i boja).

Klanšček je u svom tekstu (s pravom) bagatelisao Tepićkine jeremijade nad prelivanjem narodnih para u privatne džepove, podsećajući je na činjenicu da je isto to radio i Njen Vrhovni, Đido.

U pomenutom tekstu Klanšček je podsetio i na jednu vrlo bitnu stvar koja neprestano izmiče ionako izdišućoj srpskoj pažnji – svaki, naime, ugovor oko koga se slože, koji potpišu i kod notara overe ugovorne strane automatski čini zakonitim sve oko čega su se jebene stranke dogovorile, ma koliko to kradljivo, jadno, bedno i drljavo bilo.

Legendarna je, recimo (doduše usmeni) ugovor o delu između Kodže Miloša i elčija koje je knjaz otpravio u Stambol. (Ono onomad nije bila integralna verzija.) Da je bio sastavljen napismeno i overen kod notara, ugovor bi glasio ovako:

„Mi dolepotpisani obavezujemo se da u Stambolu u ime knjaza dajemo sve od sebe za polzu otačastva. Svetli knjaz nam je rekao da se diplomatski problemi u Stambolu najlakše rešavaju mitom, da sultan voli dve stvari – pare i dupe – da on para nema, pa da mi vidimo šta nam je činiti.“ Pečat! Potpis. Ostalo je istorija.

Što reko N. N. Ilić, njegov tekst, u kome možete naleteti i na bisere tupoumnosti poput ovog – „pretprodaja sekundi po deset puta većoj ceni bila je veliki poslovni rizik, a šta da te sekunde niko nije hteo da kupuje, pa je li Đilas nekog terao da kupuje sekunde“ – ne bi zavređivao pažnju da nije dva tri primera imbecilne osionosti, jednog od glavnih uzroka neuspešnosti takozvane opozicije, što ne bi bio problem, da se ta opozicija jednog dana u neizvesnoj budućnosti neće vratiti na vlast.

„Nađite jedan tekst“ – proziva Ilić Klanščeka – „u kome ste vi izneli nešto afirmativno o opoziciji i D. Đilasu“ – pa nastavlja – „nađite jedan tekst u Danasu u kome ste izneli nešto negativno o sadašnjoj vlasti“.

Za koji bi Sebastian – zapitah se – bilo ko, osim renta–a-novindžija koji su za to (bedno) plaćeni, bio u obavezi da iznose „nešto afirmativno (krv ti jebem) o opoziciji i D. Đilasu i zbog čije babe zdravlje bi bilo ko bivao diskreditovan u iznošenju notornih istina, samo zato što ne iznosi „ništa negativno o sadašnjoj vlasti“.

Kad pronađete odgovor na pitanje od dva ferarija – zašto je iznositi podatke o muljavinama opozicije – koja je između ostalog zbog tih muljavina i postala opozicija – nemoralan čin, onda će vam mnoge stvari biti jasne, samo što će biti kasno.

Iliću, inače, proričem blistavu mračnu budućnost.

Uskoro će – vidim u kristalnoj kugli – biti pozvan u Utisak nedelje, pa onda polako, korak po korak, sekund po sekund…