Postizborna hronika

Nije bilo žrtava u ljudstvu i materijalu, ali nema sumnje da je bilo raznoraznih izbornih muljavina, nameštanja, bugarskih vozova i sečenja uveta da se zakrpi dupe izlaznosti od preko 50 odsto.

Izgleda da je nekoliko ušiju ipak zafalilo jer je izlaznost – ako u međuvremenu ne bude drugačije naređeno – ostala ispodpolovična, što je bio dovoljan razlog da seljački idealisti iz SZS proglase „uspeh bojkota“.

Kasnije će (a i u danima koji slede) biti reči o koristima i štetama tog uspeha za istoriju i život, sada ćemo obratiti pažnju na jedno simbolično zbitije koje je mnogo toga objasnilo.

Valjda da bi pokazala da je za lažne izbore boli ženski polni organ, DS je u izbornu nedelju upriličila sednicu Glavnog odbora koja je počela, protekla i završila u atmosferi ciganisanja biblijskih razmera.

Bio je to poslednji stadijum raspadanje jedine političke formacije u Srbiji („ikada“) koja je imala volje, snage i pameti da „ovo što (oduvek) nikada ovako nije bilo“ nakratko trgne iz letargije i preusmeri u pravcu stvarnosti.

Učesnici ciganisanja su nebitni, bez obzira na „predznak“.

Oni su u stvari produkti raspadanja.

U večeri totalnog fijaska – ne kažem „glavni nosilac odgovornosti“ jer on to nije – on je izvršilac radova na poslu uništavanje Demokratske stranke (ni spoljni momak nije loša reč) po nalogu čika Dobrice, bosanskog lobija i vojnih i paravojnih udbi, Tadić Boris, a.k.a. Jexs, sedeo je u „eksternom“ studiju televizora N1 i blagomrsomudio o „potrebi stvaranja jedne velike opozicione stranke“.

I o tome će biti još reči u danima koji slede.

Hajde mi sada da vidimo šta će se posle trijumfa bojkota Visoki Vozovođa uraditi sa 63 odsto (and counting) osvojenih glasova u Kozačkoj skupštini u kojoj su se obreli još samo Dačić i Šapić. Plus manjine.

Trijumfalno je delovao Visoki na postizbornom trandibalu, na kome sam u opasnoj blizini ulaza u Visoko Dupe ugledao Tasovca, što je loš znamen. Za dupe, ne za Tasovca.

Trijumfalno je, kažem, Vučić delovao, ali mu uopšte nije bilo drago što će parlament biti toliko monohromatski.

Kao majstor privida, on savršeno dobro zna da gde nema privida ima stvarnosti, a kao majstor nestabilnosti još bolje zna da 63 odsto od 48-49 odsto nosi 150 odsto odgovornosti.

U tom smislu nikoga ne bi trebalo da začudi ako se komisijskim marifetlucima – ili, recimo, naglim porastom simpatija dijaspore za restauraciju monarhije – u Kozačkoj skupštini nađe još poneka strančica koja ni na izborima u Šanri La i Ruritaniji ne bi prešla cenzus. No dobro. Bližim se prekardašivanju. Nastavak u sutrašnjem broju.