Postizbornost

Sve da sam i blagovremeno otvorio Overlordovo pismeno, ne bi to uticalo na moju odluku da na glasanje ne izađem i – uopšte – stvar ne bi zasluživala da se na nju straći ni slovo da se, paranoičan kakav sam, ne upitah: A otkuda Overlordu, to jest njegovoj stranci, moja skromna adresa? I još nekoliko miliona adresa pride. Čisto sumnjam da je pisao samo meni.

Opravdano, dakle, sumnjam da je Overlordovoj predizbornoj korešpondenciji naruku išla neka državna služba koja, po prirodi stvari, poseduje sve adrese srpskog naroda. To je, čestnejši publikume, bolja varijanta, jer tek ne bi bilo dobro da SNS raspolaže takvim spiskovima. No, dobro. Znamo gde se koplje baca posle boja, pa ćemo tu baciti i Overlordovo pismo, a mi nastavljamo sa rasvetljavanjem misterija postizbornosti. Šta da vam kažem? Sve to poraženo! Sve indisponirano! Sve ojađeno! Čitam negde da je Vesna Pešić, dama, inače, koju veoma cenim, izjavila da je SNS-ov trijumf „težak poraz građanske Srbije“. Pa neće biti, Vesna, sestro lijepa! Sad ću da ti napišem sitnu knjigu. Ne mogu da poverujem da je tebi promaklo da posle Overlordovog trijumfa u srpskom parlamentu neće sedeti nijedna evroazijska i nacionalistička stranka, što je stvar na kojoj bi nam pozavidela mnoga „građanska društva“ iz okruženja, a i šire. Takođe ne mogu da poverujem da si zaboravila – i pisala si vaktile o tome – da su vodeće građanske stranke onoliko udarale u sitne žice populizma i identitetskog nacionalizma. Dobro, de, znamo da to oni nisu radili iskreno, ali to je, po meni, samo otežavajuća okolnost. Od osvetničkog nacionalizma iz ubeđenja gori je samo potuljeni nacionalizam iz računa.

Dobar početak, razumljivo, nipošto ne mora da znači da će takav biti i dalji razvoj događaja, a to naročito ne znači u Srbiji, zemlji prepunoj eksperata sposobnih da pokvare i čekić. Nemojmo, dame i gospodo, trčati pred rudu, nemojmo tražiti dlaku u jajetu koje još nije sneseno, sačekajmo razvoj događaja, ohrabrimo (eventualne) dobre poteze, a kritikujmo loše. Onima, pak, koji Overlordu nabijaju na nos izjave (i dela) iz prošlosti savetujem da slede Đorđa Vukadinovića, da saviju tabak i da ga utuže Višem sudu u Timočkoj. Kako ono reče onaj starac: Kakve su ti misli, takav ti je život. Šta nas to, konačno, može snaći što nas već nije snašlo? U šta će nas to Overlord uvaliti u šta nas već stranke „demokratske Srbije“ nisu uvalile?