Posustajanje napredne stvarnosti

Logički inače besprekorna primisao da strmopizd određene države ili autoritarne ličnosti po automatizmu znači uspon nečeg jako dobrog nanela je velike štete istoriju i životu.

Dovoljno je reći da je strmopizd Vajmarske Republike i uspon Hitlera spočetka dočekan ovacijama evropske javnosti. Kako je to završilo znate, da se ne ponavljamo.

Napisah onomad – i navukoh gnev podfamoznih pravednika na glavu – da Vučića nipošto ne treba rušiti – što je, uzgred, zasad i nemoguća misija – nego ga politikom mic po mic pritisaka privoditi k poznaniju pravu. Već čujem vapaje „ali on nam je oteo državu“.

Baš zato. Vučić je sve što nam je preostalo od države, da ne kažem baš sve što imamo.

Nemojmo se zajebavati, „država“ o kojoj govorimo, bila je oteta u maltene svakom trenutku svoje čemerne istorije, Vučić je zahvaljujući mesijanskom sindromu, ogromnoj radnoj energiji i još ogromnijem egu, tu otimačinu doveo do krajnjih mogućih granica i ostvario vlažni san generacija srpskih tirjana da ama baš sve drži pod svojom kontrolom.

Da bi se sutradan nakon Pirove pobede uverio – ostaće nepoznato da li to sebi i priznao – da je stvarnost nemoguće držati pod kontrolom.

Najpre je kontroli izmakla epidemija, potom mu propala ideja totalnog lockdowna, na kraju je masa pokuljala na ulicu.

Legion je ime naivčinama koje su u tome videle šansu. Ko biva… sad samo gurnuti Visokog, gravitaciji prepustiti da obavi ostatak posla, a posle – posle će poteći reke meda i mleka.

Oće Sebastian.

Posle pet dana protesta i svega što se na njima iza brda valjalo, valjda je i najvećim totovima jasno da bi Vučićev strmopizd značio nagli uspon Srđana Noga i onog nedremanog pseudojurodivog raspopa, a ne svega onog što vole – i zbog čega protestuju – mladi.

Osim ako još ima naivčina koji misle da bi stvar u svoje ruke preuzeli Borko Stefanović i suvereniv Radulović.

Nisam sasvim siguran da zahvaljujući rastućoj opozicionoj tupoumnosti na kraju i nećemo fasovati Noga i raspopa.

Pisac hoće da kaže da se u slučaju da Više Nego Ubedljivi Visoki Pobednik na konsultacije u vezi sa sastavom vlade pozove i vanparlamentarne personae dramatis – a taj slučaj uopšte nije neverovatan – rečene personae okanu seljačkog maksimalizma i pozivu uredno odazovu, a da građanstvo serbsko na svaki Visoki Zajeb u računu – a biće iha ha zajeba – odgovori masovnim nenasilnim protestima čiji će se jasno artikulisan zahtev odnositi na jednu određenu stvar, a ne svesti na fantastični spisak lepih želja.