Potpukovnik Konrona

Kako kaže ovdašnji tupoumni novindžiluk, korona je prekjuče „oborila još jedan rekord“ – nešto manje od 5.000 novozaraženih – a koliko će ih biti juče to ćemo saznati danas.

Čim pomahnita korona, pomahnita i vrhovni kontrakorondžija, potpukovnik Kon, koji momentalno kreće u pohod na televizore i stane da preti, širi paniku i katastrofička predviđanja.

„Bio sam i na ratištu“ – blagoizjavio je negde – „preživeli smo i bombardovanje, ali ovako teško nije bilo za sistem.“

Kakav uzlet žandarmerijskog uma, kakav svetao primer ljudske brige za sistem.

Prepustimo mi potpukovnika bespućima njegove povijesne zbiljnosti pa pređimo na temu naše današnje kolumne – krizni menadžment.

Prethodna dva-tri dana sam u cilju objektivnog i bla, bla, bla informisanja, pregledao regionalne portale, čisto da vidim kako se bivša braća nose sa koronom, šta sanjaju, šta im se događa.

Evo rezultata pretrage.

Iako sistemima okolnih zemalja nije ništa manje „teško“ nego našem, nigde osim u Srbiji nema vladajuće i opozicione epidemiologije, nigde epskog arlaukanja, pretnji, preklinjanja i moralnog paničenja.

Uglavnom suvi podaci – koliko zaraženih, koliko hospitalizovanih, koliko intubiranih, koliko umrlih, šta raditi, šta ne raditi, i tako to.

Nema laganja, nadlagivanja, proricanja i bulažnjenja.

Okolni krizni menadžmenti su za razliku od našeg izgleda dokonali da psihotizacija populacije em ne suzbija epidemiju, em donosi postepidemiološke rizike koji lako mogu biti veći od koronarnih.

Ima još jedna zanimljiva stvar u svetu regionalnih kriznih štabova.

Ni u jednoj se od dobrosusedskih zemalja krizni angažman ne koristi za unapređenja, napredovanje u karijeri i mutne poslove.

Ali, jbg, niko nema što Srbin imade.

Epidemije nastaju, šire se i prestaju po nedokučivim zakonima teorije haosa i fraktala i to je – budući da smo haotično društvo – naša „komparativna prednost“; da se to i empirijski dokazati procentualnom manjim brojem zaraženih nego u manje haotičnim zemljama.

Iz napred rečenog se da zaključiti da se protiv makro haosa – u datom slučaju epidemije – najefikasnije može boriti smanjenjem mikro haosa, dakle izbegavanjem histeričnih, radikalnih, protivurečnih, pa i sublesastih „mera“, uvođenjem lako održivih i lako kontrabilnih i napokon smirivanjem situacije jer će ova čuma – koju su naše majke invencije htele da zatuku za dva-tri meseca – očigledno potrajati.

Ona poslednja, španska, vukla se približno dve godine.

Što u praksisu znači – SNiS-u podastirati samo suve i tačne podatke, odustati od pobeđivanja nepobedivog, programe televizora popuniti dušekorisnim i zabavnim sadržajima, a ne reportažama o umiranju na intenzivnim negama, posle kojih na scenu stupa Rada Maskarada da pokaže mindžu.

Imam i molbenicu za Najvišu Atresu, zna se koju.

Molim gornji naslov da potpukovnika promptno unapredi u feldmaršala saniteta i da ga potom uz najviše vojne i državne počasti otpravi u pričuvu.