Pozlaćivanje ruka

… na koncu završiti kao razvaljena, smrdljiva palanka u kojoj besne najniže strasti i po kojoj žare i pale alave individualnosti načisto pomahnitalih ega, kojima bi u iole uređenijoj zemlji mesto bilo ili u zatvoru ili u ludnici.

Uzmimo primer Jeremića Vuka, a.k.a. Guzijana, koji je ne tako davno iz državnog džepa porodičnom prijatelju platio (počinivši time krivično delo pronevere) kaznu od milion i kusur dolara zbog umlaćivanja nekog studenta u Americi. I – šta? Ništa, brate, kako to u Srbiji i inače ide – Vuk pojeo magarca. Lepo je to postavio Kokan Mladenović u intervjuu nedeljniku Vreme. „Svaka sledeća vlast prećutno abolira svaku prethodnu nastavljajući da koristi iste mehanizme korupcije i manipulacije.“

Sledstveno, kad mi dobronamernici iz imbecilnih pobuda spočitnu da plajpičeći tobožnju opoziciju radim za Vrhovno Prevashodstvo, ja im kao lukavi Era ovako odgovaram – aha, ti, znači, hoćeš da umlatiš nekog studenta u Americi, pa glasaš za Guzijana da bi ti platio kaznu – i dobronamernici momentalno podviju repić, tj. praziluk koji im viri iz guzica.

Taj, takav i goreopisan Guzijan ponovo bi na vlast, a imajući u vidu stepen uznapredovalosti ovdašnje imbecilnosti, pre ili kasnije će se na vlast i uspentrati. I to zasluženo. Pre, međutim, nego što se na vlast uspentra Guzijan se – u granicama njegovih skromnih mogućnosti, a preko Tvitera – obračunava sa svakim ko mu, po njegovom mišljenju, stane na put ka mračnom predmetu želja.

Guzijan se posledično – verovatno inspirisan Teodorovićevim plajpičenjem Bajage – žestoko uzibretio nad „izdajom“ Ace Lukasa koji se drznuo da nešto otpeva na SNS-ovom rođendanskom slavlju i tu se, kao i obično, zajebao u računu jer Lukas nije Bajaga, pa je pjevač Guzijanu momentalno retvitovao (kaže li se to tako) napušavanjem epskih razmera.

Nisam baš upućen u život i priključenija Ace Lukasa, ali mi se čini da ga politika uopšte ne zanima, a koliko se sećam – mada sećanje može da vara – nije „davao podršku“ nijednom režimu i nijednoj opoziciji, iako je, kad bi ga neko pozvao, pevao pred svima koji su spremni da plate određenu sumu, što je u estradnom svetu zakonopravilo ustanovljeno nedugo posle stvaranja sveta.

Prostota je, međutim, uspešno zasenjena, istraga estradnog izdajnika je upisana kao plus na Guzijanov raboš, jer je, eto, „digao glas protiv primitivizma“ (tako su to prokomentarisali totovi). A čime – prostotom! Za koga – za narod. Koji će Guzijana zasluženo dobiti, a ja ću Guzijana zasluženo bodriti. Udri, Vuče, jače, ruka ti se pozlatila.