Predškolsko dvorište

… u očiglednoj nameri da se kroz Visoko Dupe vine do zvezda – blagoizvolela publicirati izjavu u kojoj je Saši Jankoviću, “običnom, hladnokrvnom politikantu bez trunke emocija (citat)” postavila pitanje, dostojno onog podnarednika-erotomana – a da “za koliko bi (para pretpostavljam) Saša Janković predao srpske policajce u ruke teroristima OVK”?

Jadi i beda! Fakat! Ali i egzaktan pokazatelj da se vreme poluraspada ovdašnjih populističkih režima skratilo za polovinu, jer je, ako me pamćenje ne vara, SPS & Co je sličnoj zaumnoj (iako uopšte ne bezopasnoj) retorici pribegao tek 1999, samo godinu dana pre spektakularnog strmopizda iz čijih ga je dubina – tek koliko da vas podsetim – nešto kasnije izvukla prijateljska ruka JexS-a Tadića & Co.

No, to je tema za neku drugu kolumnu, naša današnja tema je – šta su povodom gorepomenutog slučaja krugovi dvojke i opozicija uradili (i šta rade) ne bi li ubrzali neminovno urušavanje ovog režima apsurda koji se sve više zaglibljuje u sopstvene brljotine? Osim kilavih i uzibrećenih saopštenja – ama baš ništa! Onomad su onoliko demonstrirali i protestovali zbog prezidencijalne inauguracije koja – bez obzira koliko dugo trajala i koliko kičerajska bila – nije bila nikakav razlog za proteste i demonstracije, a sada, kada je državna sekretarica jednog ministarstva sile javno pozvala na linč Saše Jankovića – što je i te kako jak razlog za proteste – pred zgradom MUP-a i na ulicama prestonog Beograda nema ni žive duše.

Da li možda znate zašto? Zato što je velika vrućina i zato što je sezona godišnjih odmora u jeku, eto zašto? Ali kada omorina mine i kada se opozicionari vrate iz Budve, Kušadasija i drugih “destinacija”, vratiće se opozicionari (kao, božemeprosti, rode), biće odmorni, preplanuli, orni za borbu, samo što će događaji u međuvremenu – kako to novindžije vole da napišu – eskalirati i nastaviti da eskaliraju od zla ka gorem, sve do neodređenog (iako ne preterano dalekog) trenutka u budućnosti u kome će se krugovi dvojke i opozicionari vratiti na vlast, a Vučić otići u opoziciju.

A šta će se onda dogoditi? Sačekajte malo da vežem maramu i da bacim pogled u kristalnu kuglu. Evo šta vidim: prošlost koja se ponavlja, budućeg jakog demokratskog čoveka – nazovimo ga Mrnjavčević – kako stupa u koaliciju sa Aleksandrom Vučićem i kako – nakon potpisivanja koalicionog sporazuma – odlazi u školsko dvorište da sa Vučićem odigra partiju basketa.