Preispoljna politika

Matuška, međutim, ne bi da ide tako daleko, ne bi toliko da se širi. Ali blisko prijateljstvo, to da, to može, tako dumaju u Kremlju.

Nikolićeva poseta Rusiji i susret sa Vladimirom Vladimirovičem kao da su dali krila ovdašnjim „patriotima“. Ta krila su, rekao bih, veća nego krila vladajućih rusofila koje je dolazak na vlast poprilično otreznio, bar što se tiče spoljne politike. Tačno je – to večno podozrivom standard-Cvijanoviću nije promaklo – da je istovremena Vučićeva poseta Berlinu bila neka vrsta diplomatskog katalizatora. A i primitak onih američkih hamera doprineo je opštem utisku četvorostupstva u politici. Tako je to odvajkada. Srbija, taj mitski istok na zapadu i zapad na istoku, odvajkada je tražila oslonac ili na zapadu (nekada Austrougarska) ili na istoku (uvek Matuška), a gotovo nikada u samoj sebi, pa bih tu sklonost za pronalaženjem pokrovitelja i finansijera označio kao glavni uzrok permanentne nestabilnosti države Srbije.

Pritom nije zgoreg podsetiti da su srpski državnici i diplomati u devetnaestom veku ipak bili racionalniji i prepredeniji od njihovih današnjih naslednika. Hajde da malo začeprkamo. Šta je, recimo, osim neupitne ljubavi, motivisalo Nikolića da Matuški ponudi da se teritorijalno proširi i na Srbiju? Pristane li Rusija, kontao je Nikolić, pretpostavljam, postane li Srbija ruska gubernija (kojoj, ovo valja naglasiti, ne bi predsedavao Toma, nego neki Rus), eto situacije u kojoj se Rusija graniči sa Kosovom.

Ovako je dalje kontao čiča-Toma. Jedna je stvar ako se otcepljeno Kosovo graniči sa Srbijom pod Vojislavom Koštunicom, koji se protiv secesije bori demoliranjem Beograda i štampanjem konceptualističkih bedževa, a sasvim je druga stvar ako se Kosovo nađe na granici Ruske Federacije pod komandom Vladimira Vladimiroviča, koji u arsenalu, pored drugih čuda i pokora, ima i atomske bombe, a ni kasa mu nije prazna. Ali, rekao bih, da su u Kremlju momentalno pročitali i Tomu i Voju i Tadića. I tek sad, uoči Konuzinovog odlaska, shvatam dubinu njegovih reči da on, Konuzin, ne može biti veći Srbin od Srba.