Da ne bi bilo pritužbi da sam favorizovao Čedu Jovanovića – samim tim i Vučića – a Sinišu Kovačevića i Marčela ostavio u medijskom mraku, danas upriličujem preslavu Utiska.
Marčela što se tiče, on je i u Utisku presedeo u medijskom mraku; jedva da je nekoliko puta došao do reči, a i kad bi došao, neprestano je bivao prekidan upadicama, ali je zato Siniša pričao, što reko „naš narod“ – za sve pare.
Budući da je dramaturg – pride i solidan glumac – u pogledu scenskog efekta i uverljivosti, Sinišini solilokviji su bili nekoliko kopalja iznad žalosno niskog proseka družine u kojoj figurira i Guzijanova privatna stranka, kojom Siniša udarnički potpredsedava.
Na mene je najveći utisak ostavila Sinišina višekratno ponovljena rečenica (poklič, parola) „dajte vi nama slobodne medije, pa će Vučić sa 54 spasti na 12% odsto“.
Ako je Vučić gledao Utisak – a podozrevam da ga u potaji gleda – mora da je svaki put kad bi Siniša ponovio „uslov“ pomislio – „dam ti Kurtz“. Srbija, bato.
Tu, međutim, Vučić greši. Sećate li se kad sam ovde napisao da bih da sam na Vrhovnom Mestu ovakvoj opoziciji širom otvorio vrata svih televizija jer bi i u tom slučaju izborni (bojkotni) rezultat bio isti. Lepo se videlo da Siniša, iako je ultraSrbin, pojma nema o Srbiji, jer da ima ne bi priviđao da bi celodnevno obelodanjivanje afera Krušik i Jovanica i sl., okrnjilo makar procenat Vučićeve aktivne, kapilarne i pasivne izborne baze.
Ne samo Siniša, malo ko ovde uopšte shvata da u optici zastrašujućeg procenta srpske populacije – ne samo esenesovske – lopovluci, marifetluci i muljavine nisu ništa što bi trebalo „kazniti“ na izborima, da osvojiti vlast upravo znači steći pravo na lopovluk i otimačinu, a sad što tu nekom zapadne ferari nekom sendvič, Bože moj, svijet je ovaj tirjan tirjaninu.
Kakav bi to utisak na bilo koga mogli ostaviti Krušik i Jovanjica u zemlji u kojoj su – u istorijskim razmerama pre dva dana – crne trojke streljale ljude iz plotova, u kojoj se zbog povika „Živko, stani“ odlazilo na Goli otok, a u kojoj je JUTROS javno streljan predsednik vlade.
Naš problem je nasledna bolest zavisnosti od neslobode, anomije i haosa. I sad treba da poverujemo u svečanu zakletvu Sinišinog predsednika, Guzijana, da će jednog dana kad se uspentra na vlast (a pre ili kasnije hoće), „državom upravljati kao što upravlja strankom“, što u prevodu sa mrsomudačkog na kolokvijalni srpski znači da će raditi šta mu padne na pamet.
Ne bi mi baš najjasnije zašto je u polemici sa Sinišom Čedomir propustio da ga podseti da je nerealno očekivati da će se protiv Vučićeve anomije izboriti Guzijan koji je – istorijski posmatrano pre 30 sekundi – iz državne kase izvadio milion zarez nešto dolara da jednom siledžiji plati otkup iz američkog ropstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.