Preveliki petak

Lepo sam ja rekao da Srbija nije sredina u kojoj je pametno pominjati takve stvari. I evo, ne prođe mnogo vremena, a na internetu se pojavi plaćeni oglas – poternica – kojim se novinarka Ana Lalić – apšena (pa puštena) zbog teksta u kome je iznela suštu istinu – označava kao „neprijateljica narodnog zdravlja“.

Anini advokati su utužili N. N. počinioce“, a ja im toplo preporučujem da u tužbu uture i potpukovnika, kao „podstrekača“, ako je to prav(n)i termin.

Ima i pozitivnih inicijativa. Juče je lansirana online peticija „Zdravlje za građane 65+“, kojom se zahteva ublažavanje rasističke uredbe o zabrani kretanja starijima od 65 godina.

Časa, dakle, ne časite. Potpisujte. Skupi li se 200-300 hiljada potpisa, Vrhovni Antivirus će morati da legne na rudu. Ne skupi li se najmanje toliko – dobro listen to uncle Bas: debelo ćete zaslužiti da vam Vrhovni doživotno nabija Sebastian u zdrav mozak. I još nešto – imaće u tome moju podršku.

No dobro. Danas na (pre)veliki petak naš inženjer Djatlov (Stojčev?) započinje još jednu probu srpskog reaktora 4, koja treba da traje osamdeset sati. Da li će toliko i potrajati, poveliko je pitanje, jer ide „vaskrs“, sjajna prilika za galeriju đilkoša – legion im je ime – koji suštinsko nepoznavanje nauka hrišćanske mere zabašuruju fanatizmom, sledstveno čemu očekujem žestoke pičvajze širom crkvenih porti naše zemlje ponosne.

Budući da ide „vaskrs“ red nalaže da kažem i poneku reč o „vaskrsu“.

Godinama grmim sa famoznog amvona da reč „vaskrs“ ne postoji u rečniku srpskog jezika i da je to nakazna sklepotina neke ambiciozne N. N. seljačine koja trogatelno zvuči, a ništa ne znači. Džaba. Na stranu što društvenopolitički, (sub)kulturni i novindžisjki polusvet reč uskrs – arhaična alternativa voskresenie – više i ne pominje, s jedne strane me brine (a s druge mi puca Sebastian) što uskrs vaskrsom zove i arhijererluk serbski, listom doktori teologije, koji su upoznati i sa crkvenoslovenskim i putevima kojim se „vo“ prevorilo u „u“.

Živo me interesuje kako li bi braća Grci gledala na srbsku sabraću u Hristu ukoliko bi „anastasis“ izgovarali – „anostasis“ ili, ekavski, „anestasis“. Ako znaju ispravno reći „uskrs“ na grčkom, zašto to ne znaju – ili, pre, neće da znaju – na srpskom.

Možda bi odgovor na to pitanje valjalo potražiti kod brata katolika. De Mestra, koji je vaktile pisao: „Zapravo je svaka degradacija, pojedinačna ili nacionalna, odmah obeležena strogo proporcionalno, degradacijom jezika. Kako čovek može da zaboravi neku ideju, a da pritom ne zaboravi i reč ili ispravnu primenu reči kojom se ona izražava. Tako vam je to pa smočite za Uskrs.